Vrhunski maštar zlatnih ruku

Proteklog vikenda agencije su javile da je umro otac  E.T.-ja,Karlo Rambaldi (86). Slavni „Vanzemaljac”, međutim, nije jedino njegovo filmsko „dete” koje ga je obradovalo Oskarom. Nešto ranije ovom italijanskom majstoru za specijalne efekte tu nagradu doneli su i „King Kong” i „Osmi putnik”.

Sve te monstrume i monstrumčiće Rambaldi je sa velikim zadovoljstvom stvarao, jer on je, kako ga je opisao njegov sunarodnik i saradnik reditelj Pupi Avati, „bio kao dete koje voli da se igra i da izrađuje svoje igračke”. Osim pomenutih, još neka poznata „filmska lica” – Konan, Drakula, Frankeštajn...  našla su mesto u holivudskoj galeriji Karla Rambaldija.

U svet „pokretnih slika” Rambaldije, međutim, ušao davne 1956. u rodnoj Italiji. I već tada, reklo bi se, na svoj način: izradio je 16 metara visokog zmaja za jedan niskobudžetni SF film. Posle će on raditi sa nekim od znamenitih reditelja u toj inače zlatnoj eri italijanskog filma. Sve u svemu, iza njega je karijera u kojoj je više od trideset filmskih naslova.

Kartu za Holivud Rambaldiju je rezervisao poznati producent Dino De Laurentis, pozvavši ga da radi na „King Kongu”, a novom čoveku u najvećoj svetskoj fabrici snova taj film doneće prvog Oskara. Ovaj vrhunski specijalista za mekatroniku, kombinaciju mehaničkog i elektronskog inženjerstva, bio je i više od toga – zapamtiće ga i kao vrhunskog maštara sa zlatnim rukama. On nije krio svoju sumnjičavost prema kompjuterskoj tehnici koja je sve više osvajala polje specijalnih efekata. „Digital je oko osam puta skuplji od mehanike”, rekao je jednom Rambaldi za rimski dnevnik „ Republika”, ilustrujući to primerom nastanka najslavnijeg junaka: „Vanzemaljac E.T. koštao je milion dolara i mi smo ga stvarali tri meseca. Da smo isto to radili računarski morali bismo da angažujemo čak 200 ljudi i to bi potrajalo najmanje pet meseci”.

U tom procesu rađanja najdražesnijeg filmskog vanzemaljca na svetu njegov „otac” koristio je čelik, poliuretan, gumu, elektronske kontrole... Tako sena velikom ekranu pojavio se ovaj retko ružni junak koga će publika obožavati. Rambaldi ga je osposobio za 150 raznih pokreta, E.T. je inkasirao 800 miliona dolarao i potvrdio da postoje i ovakve kreature koje nisu pred našim očima samo da nas zaplaše i šokiraju,već ponekad mogu biti i neka mila stvorenja. Onaj kome je to ružno vanzemaljče donelo trećeg Oskara priznao je: „Kad sam konačno ugledao taj film, ja sam morao malo i da zaplačem”.   

„Karlo Rambaldi je Đepeto E.T.-ija”, izjavio je Spilberg, čuvši tužnu vest iz Italije, upoređujući svog vrlog saradnika sa ovim izmišljenim likom majstora koji je stvorio Pinokija u bajci Karla Kolodija. Te nadahnute reči slavni reditelj verovatno nije slučajno izgovorio. Sam Rambaldi rekao je pre nekoliko godina kako ga dugo proganja ideja da napravi film o Pinokiju, drvenom lutku koji hoće da postane pravi dečak, i koji bi nadmašioDiznijev crtać iz 1940. godine. Šta više, rekao je i kako radi na tome sa svojim sinom Vitorijom, svestranim filmskim umetnikom, pored ostalog i stručnjakom za horor efekte, i da ćenjihov pristup biti sličan verziji bajke koju je 2002. snimiočuveni italijanski reditelj i komičar Roberto Beninji. Dodavši da će to biti pokušaj da se prikaže i mračna strana Kolodijeve bajke, koja za Italijane predstavlja moralnu priču, dok je nju, misli, Dizni pojednostavio. Iz više razloga taj dugo snevani Pinokio završio je, na žalost, u fioci.

Posle duge bolesti, Karlo Rambaldi umro je u gradiću Lamecia Terme, u Kalabriji, gde je živeo poslednjih desetak godina.  Njegovo poslednje putovanje biće na sever, u zavičaj, u  Emiliju–Romanju, gde ga njegovi prijatelji zovu „Leonardo iz Vigarano Mainarde”, po rodnom mestu nedaleko od Ferare. Rambaldi će biti sahranjen u porodičnoj grobnici, kraj svojih roditelja i voljenog sina Alesandra, koji je umro sa 33 godine od retkog oblika leukemije.