Zlakusa, a na Đetinji

Ovaj krajolik je odavno našao mesto na turističkoj mapi. U poslednje vreme i sela u nižem delu ponudom izlaze iz seoske učmalosti. Selo Zlakusa, smešteno na potesu između Potpećkog polja i rečice Petnice, kojom je odvojeno od susednog sela Potpeć, ušuškanog ispod same Potpećke pećine, tik je uz magistralni pravac od Čačka ka Užicu. Udaljeno je 10 kilometara od Požege i oko 13 od Užica.

Na putu od Šargana, gde izvire, reka Đetinja protiče ravničarskim delom Zlakuse, tako da su se meštani vremenom naseljavali bliže reci, stvarajući tu na neki način i sam centar sela. Vrata sela su uvek otvorena, a i kroz kapiju Etnoparka "Terzića avlija" proći će svako ko pročita obaveštenje istaknuto na širokom ulazu. Tu na mrtvoj straži stoji odvažni drveni vojnik, čuvar vremena i autentičnosti seoskog dvorišta, smeštenog na jednom brežuljku, ispod same bukove šume.

Dve stare srpske kuće (jedna ima sto godina), mlekar, šupa, salaš, bunar dubok 12 metara, tri novoizgrađena letnjikovca i veštački potok sa jezercima nasred dvorišta, povezani su kamenim stazama. Svaki kutak osmišljen je za sedenje, predah uz posluženje ili praćenje raznih saborovanja koja se u sezoni (od 1. aprila do 30. oktobra) ovde organizuju.

Starija kuća danas je apartman u etnostilu za prijem gostiju. U drugoj kući – nekadašnjoj školi smešten je muzej. U jednoj prostoriji je etnopostavka sa svim onim malim i velikim stvarima i sitnicama čuvanim i sakupljanim godinama. Vitrine prepune starih knjiga, dnevnika, starog novca, srpskog ordenja i vojnih oznaka, požutelih fotografija i svedoka-aparata, i još koječega, sastavni su deo drugog dela muzejske postavke.

Sve je samo za gledanje, ali nađe se u omalenoj brvnari (suvenirnici) i pokoja sitnica koja može da se kupi. Najviše je grnčarskih proizvoda. A kako i ne bi kad su zlakuski grnčari čuveni širom sveta, a lonci, đuvečare, pržulje, sačevi... imaju posebno mesto u kuhinji, ili su makar lep ukras u prostoru.

Ko želi, može na licu mesta da vidi kako nastaje grnčarija, da i sam proba nešto da napravi ili uz pozdrav da nastavi dalje. To dalje obično je uz rečno korito Petnice na kome ima i vodenica i vodopada i desetina ribnjaka za uzgoj kalifornijske pastrmke.

Prizor lep, za uživanje. Možda i najlepši kada se upotpuni pogledom na Potpećku pećinu, nadvijenu nad prostranim dvorištem gde se u hladnoj izvorskoj vodi uzgaja pastrmka, ali, po želji, služi i na tanjiru u ribljem restoranu. Hrana će posebno prijati onima koji se odvaže da pređu kružnu stazu koju čini više od 700 stepenika do gornjeg ulaza u Potpećku pećinu. Taj deo je istražen, osvetljen i uređen za posetioce u dužini od 555 metara. Prolazak kroz brojne hodnike, dvorane i sale sa prelepim pećinskim ukrasima samo potvrđuje da je svaki stepenik bio vredan truda jer, po bogatstvu pećinskog nakita, ona spada u red veoma retkih kraških pećina. A onda, pravac na pastrmku...