Trgovci lažnim ratnim odštetama

Kraljevo – Prepuna je bila sala opštinske uprave u Kraljevu proteklog petka za kada su, posredstvom jedne lokalne TV stanice, bili i pozvani naslednici zarobljenika i žrtava nacističkog režima u Drugom svetskom ratu. Razlog okupljanja je stara tema – naknada ratne štete od nemačke države. Iako je priča odavno ispričana i razrešena, za mnoge je još zanimljiva, pogotovo što je ponuda primamljiva. A, ovde je bilo baš tako, okupljenom narodu se obratio Žika Petrović iz Kragujevca, koji se tako predstavio dodajući da je došao u ime nedavno osnovanog udruženja ratnih zarobljenika i ostalih žrtava Drugog svetskog rata, osnovanog u Kragujevcu. Obrazložio je dosadašnju upornost na ovom poslu njega i njegovih saradnika, govoreći o navodnom susretu i razgovoru sa nemačkim ambasadorom, zatim je tvrdio da ga je smrt bližnjeg u porodici sprečila da ode na zakazani razgovor sa Slavicom Đukić Dejanović, da sada ima ugovoren sastanak sa predsednikom države... I, epilog te upornosti je gotovo izvesna isplata kompenzacije za zarobljenički rad i gubitak najbližih u porodici tokom streljanja u Kraljevu ili negde drugde od nemačkih fašista. Nije Petrović licitirao ni sa „cenom”, rekao je jasno da je dogovorena isplata sedamdeset hiljada evra naslednicima zarobljenika a osamdeset pet hiljada evra porodicama žrtava.

Da bi se, napomenuo je još, to što brže ostvarilo neophodno je da se zainteresovani, uz plaćanje članarine od po petsto dinara odmah učlane, a da po dvehiljade dinara još uplate prilikom predaje dokumentacije. Dovoljan je dokaz da je neko njihov bio zarobljenik ili žrtva streljanja što se, kako je kazao, može dobiti i u kraljevačkom muzeju...

 Mnoge nejasnoće prisutnih predsedavajući skupa nije znao darazjasni kao ni to „šta je bilo sa prethodnim članstvom i uplatama i šta je ranije udruženje uradilo”. Ljiljana Ognjenović, iz Sirče kod Kraljeva, ga je čak i prepoznala kao člana „starog” tima za ostvarenje ove naknade, koji se u Kraljevu pojavljivao još pre više od deceniju.

Ona je pokazala priznanicu i štednu knjižicu koju je njen otac Živorad Stanković dobio još 1999. godine od tadašnje Cepter banke prilikom uplate avansa od 20 maraka na ime troškova i članarine Zajednici udruženja žrtava Drugog svetskog rata Jugoslavije. To udruženje se, takođe, zalagalo za naplatu te naknade. Međutim, rekla je Ljiljana, „moj otac je u međuvremenu preminuo, a da baš nijednu povratnu informaciju, obaveštenje od tog udruženja nije dobio”.

Petrović je na kraju ostavio broj svog mobilnog telefona i adresu u Kragujevcu, gde se sve, objasnio je, može predati i uplatiti a zauzvrat dobiti priznanica. Zatim je uz izvinjenje požurio na sličan skup u Vrnjačkoj Banji.

Posle toga na ostavljen broj telefona Petrović se nije javljao a ni odgovarao na poruke ostavljene posredstvom „govorne pošte”.

– Reč je o novoj prevari – tvrdi Puniša Jovanović, predsednik Okružnog odbora Subnora. – Tako je bilo i 1999. godine, a i tada je slično udruženje bilo registrovano u Kragujevcu. Istina, ta organizacija je iskoristila naše podatke i okupila žrtve i njihove naslednike. Svi su uplaćivali po 20 maraka, otvarali devizne knjižice na koje bi im, navodno, Nemačka uplatila naknadu, kao i po sto dinara za članstvo i troškove. To je za mnoge bilo pravo bogatstvo. Inače, kod nas je još 1.320 nepodignutih takvih knjižica. Više od godinu dana smo insistirali da OTP banka, koja je pravni naslednik Cepter banke, sa knjižica tu sumu isplati. Uspeli smo da mnogim našim članovima izdejstvujemo isplatu u protivvrednosti od po 10,33 evra. Tako sam i doznao da je taj novac sa hiljade knjižica poslužio pomenutom „udruženju” kao depozit za podizanje većeg kredita i posle se to  organizacija ugasila.  Istovremeno, uvek koristimo priliku da svakoga upoznamo da je ratna odšteta isplaćena i da sada naplata takve kompenzacije nije moguća ni od države ni od pojedinaca, pa su sva drugačija obećanja lažna – ističe Jovanović.