Tržište puno kopija

Laureatu "Politikine" nagrade za najbolji film na ovogodišnjem Festu pripala je skulptura rumunskog umetnika Kalinese Ilijeskua, koju, za ovu priliku, iz svoje bogate kolekcije poklanja beogradska galerija "Pale". Skulptura je nastala 1993. godine i kupljena je nekoliko godina kasnije na aukciji u beogradskom Narodnom muzeju.

Galerija "Pale" je nastala u februaru 1990. godine, a njen vlasnik, Dragan Milivojević, nadimak iz mladosti uzeo je kao zaštitni znak svoje galerije. Po struci istoričar umetnosti, po neostvarenoj ambiciji vajar, Dragan Milivojević je ušao u svet galerista po završetku studija, tu se zadržao do danas, a bogato iskustvo preneo je i na svoj mlađi naraštaj koji će ga u ovom poslu uskoro naslediti.

– Želeo sam da se bavim vajarstvom, ali je vajar Kosta Bogdanović "kriv" za moje usmerenje ka istoriji umetnosti. U mladosti su me čak zvali "Pale kesica", jer sam stalno uz sebe nosio kesicu sa glinom, i u razgovoru sa nekim bio sam u stanju da izvajam portret. Ipak, na moje sadašnje opredeljenje uticao je i ovaj deo Beograda gde se galerija nalazi i gde je poznata umetnička kolonija, njihovi ateljei, sve slavna imena. U takvom okruženju, još od rane mladosti, shvatao sam da umetničko delo mora da bude i lepo opremljeno i na odgovarajući način zaštićeno. Jedan profesor je govorio da je slika bez rama kao devojka bez frizure. Kao istoričar umetnosti, želeo sam da ova galerija ima i kvalitetan program, izložbenu aktivnost koja je 90-ih godina 20. veka i ostvarivana. Prva izložba bila je izložba Marija Maskarelija. Znao sam da uz izložbu mora da se štampa katalog, da bude medijski promovisana... Krenulo je, ali kasnih devedesetih postajalo je sve teže, gasio se interes za kulturu i ta aktivnost je polako zamrla. Da biste danas priredili izložbu po svim normalnim standardima, sa koktelom, potrebno vam je između 2.500 i 3000 evra, kaže Dragan Milivojević.

Prošle godine u ovoj galeriji priređena je izložba fotografija Triš Hamilton. Reč je o Amerikanki koja živi u Beogradu i koja je na ovim fotografijama pokazala kako ona vidi naš grad.

Galerija "Pale" ima naročito bogatu kolekciju aktova srpskih slikara koja je bila predstavljena na izložbi u holu Politike 2003. godine. Među delima su i slike Milana Konjovića, Ksenije Divjak, Save Šumanovića, Pavla Vasića, Ivana Radovića... Kada je reč o skulpturi, naš sagovornik ističe da je uvek bilo slabije interesovanje za ovaj likovni medij. Ne samo zbog ukorenjene tradicije bazirane na nasleđu vizantijskog slikarstva, već i zbog jednostavne činjenice da arhitektura ovdašnjih stanova nije prilagođena skulpturi.

"U svetu se prave stanovi sa posebnim nišama u zidovima, a kod nas ljudi uvek postavljaju pitanje gde će staviti neku, čak i manju skulpturu", kaže Milivojević.

Galerija "Pale" proširiće uskoro svoju delatnost na polje koje je kod nas još nerazvijeno, a to je odgovarajući transport umetničkih dela.

– Posebni su uslovi pod kojima bi trebalo transportovati slike, skulpture. Mi ćemo imati najsavremenija specijalna vozila koja koristi i Luvr, a koja treba da budu adekvatno klimatizovana (temperatura između 18 i 22 stepena Celzijusa). Kada se, na primer, umetnička dela izvoze u Ameriku ili Australiju, potrebno je čak obaviti i antibakteriološku zaštitu kontejnera u kojima se skulpture prevoze, kaže Dragan Milivojević.

Na pitanje kakva je situacija na tržištu kada je reč o falsifikatima, Dragan Milivojević ističe da je to veliki problem za sve kolekcionare u Beogradu. Mnogo je kopija, dorađenih stvari, mnogo malverzacija i metoda kojima se služe vešti falsifikatori koje je ponekad zaista teško otkriti. Ne postoji zakonska regulativa koja bi odvojila komercijalno od umetničkog dela. Veoma su prisutni tokovi crnog tržišta.

– Neke cake smo uspeli da uhvatimo. Moje iskustvo je dugogodišnje, štošta sam naučio, a na kraju krajeva, stalni kontakt sa slikom omogući i neku energetsku razmenu i naprosto vas osećaj ne prevari. Pre dve godine dobili smo jednu Lubardinu sliku i, da bismo utvrdili da li je zaista original, bukvalno smo sproveli policijske akcije: gde je slika stajala, kakav je ram, da li odgovara onom iz 50-ih, 60-ih godina, kako se slika kači... Milić od Mačve je imao specifičan način potpisivanja. Reč je o finesama koje nisu za novine, priča Milivojević.

Naš sagovornik je spreman da jednog dana pokloni deo svoje privatne kolekcije aktova nekom muzeju, jer to su trajne vrednosti koje ne zaslužuju da stoje sakrivene u privatnim prostorima. I, najzad, kao motiv da ustupi neko delo iz svoje kolekcije za "Politikinu" nagradu, Dragan Milivojević Pale navodi činjenicu da je "Politika" bila omiljena novina njegovog oca, da je nisu napuštali ni u vremenu najveće moralne krize, i da je upravo "Politika" prva podržala otvaranje galerije "Pale" početkom 90-ih godina.