Na pomolu dobra ekonomska 2007.

Ove godine bi mogli biti postignuti dobri rezultati na planu rasta privredne aktivnosti, izvoza, održavanja (za srpske prilike i fazu tranzicije) niske inflacije i stabilnog kursa. Budžet, čije se usvajanje očekuje do kraja juna, biće, po svemu sudeći, manje ekspanzivan nego prvobitno planirani (biće delimično "srezan" NIP) i samim tim će donekle olakšati posao održavanja makroekonomske stabilnosti Narodnoj banci Srbije.

Nova vlada budi optimizam, koji će doprineti da mnogi neodlučni inoinvestitori odaberu baš Srbiju. Naime, grinfild investicije su bile vrlo visoke u poslednjem tromesečju prethodne godine (blizu milijardu dolara). Zajedno sa neizvesnošću oko "postizbornih (ne)sporazuma", snažno su usporile u prvom kvartalu 2007. (na oko 200 miliona dolara), ali sad postoje ozbiljni nagoveštaji da će u narednim mesecima ponovo "živnuti". Vlada najavljuje donošenje više reformskih zakona, ubrzanje privatizacije (preostalih društvenih preduzeća, kao i NIS-a i Jata) i, što je najvažnije, daleko veći stepen koordinacije s ključnim akterima na globalnoj geopolitičkoj sceni.

Pomenuti optimizam temelji se na oficijelnim i preliminarnim pokazateljima, trendovima i relevantnim prognozama, kao i na realnoj mogućnosti unapređenja kreditnog rejtinga zemlje, što bi se preko dodatnog priliva sredstava i kredita po nižim kamatama pozitivno odrazilo na izvoz (istina, i na rast uvoza).

Bruto domaći proizvod (BDP) u prvom polugođu mogao bi zabeležiti impresivan rast od oko osam odsto. Naime, u prvom tromesečju 2007. došlo je do enormnih realnih stopa rasta u trgovini na malo (32 odsto), građevinarstvu (čak 50 procenata) i saobraćaju (preko 20 odsto). U prva četiri meseca ove godine industrija (posebno prerađivačka) održava dinamičan trend rasta od marta prethodne godine (5,3 odsto). Povećanju BDP-a indirektno snažno doprinosi i intenziviranje izvoza (trend rasta iznosi visokih 35 odsto), ali i uvoza koji snažno podstiče rast prometa (i bruto dodate vrednosti) u trgovini na malo. Pored toga, evidentirana je znatno viša naplata poreza (od čak 19 procenata, što je, istina, uslovljeno visokim uvozom i sezonskim faktorom), koja značajno (sa skoro šestinom) doprinosi rastu BDP-a.

U drugoj polovini godine doći će do sezonskog usporavanja rasta BDP-a, ali bi, u odsustvu političkih potresa (pre svega, po pitanju Haga i Kosmeta), koji se čine sve manje mogućim, njegov rast mogao premašiti (gornju oficijelnu) projekciju od sedam odsto. Imajući u vidu depresijaciju američke valute, BDP Srbije po stanovniku bi se ove godine mogao približiti iznosu od 5.000 dolara.

Za sada nije izvesno da li će uskoro biti nastavljen trend pada cena kredita (kamata) i kada će se nastaviti, verovatno samo trenutno zamrznuti, rast na berzi (potrebno je znatno unapređenje finansijske regulative). Ono što ove godine, svakako, neće biti rešeno, već samo dotaknuto, jeste restrukturisanje javnih preduzeća, enormna nezaposlenost, izraženi regionalni dispariteti, vrlo niska konkurentnost privrede i dalje (u relativnom smislu) predimenzionirana javna potrošnja. Pored toga, upozoravajući je rapidno rastući deficit platnog bilansa, koji bi mogao preći šestinu BDP-a.

Međutim, iako se mnogi ne bi složili, čini se da je bolje deficit tekućeg računa finansirati nego forsirati (redistributivne) mere za njegovo prilagođavanje. Naime, eventualno smanjivanje uvozne komponente apsorpcije putem popuštanja "monetarnih dizgina" ili pak znatnija depresijacija dinara (koja bi, istina, usporila rast uvoza) doneli bi više štete nego koristi.

Uzimajući u obzir postpetooktobarske nade (i obećanja), zaista je donekle apsurdno da je glavni krivac za veliki minus u razmeni sa svetom visok rast realnih plata (od preko 20 odsto na godišnjem nivou), kao i znatno olakšana kupovina na kredit. Tim povodom, skrećem pažnju na nedavnu kolumnu S. Britona (u "Fajnenšel tajmsu"), koji se iskreno raduje problemu s kojim se trenutno suočavaju, i tek će se suočavati, bogate zemlje – a to je snažan rast budžetskih rashoda za penzije. Naime, to je samo posledica dužeg životnog veka, čemu se (posebno zapadna) civilizacija od svog iskona nada. Analogno tome, zar i Srbi, pre svega, ne žele veće plate (i "lake" kredite), pa ma koliko ih to koštalo?

Srednjoročno gledano, Srbija, u odsustvu snažnijih političkih turbulencija, neće imati problema sa pokrivanjem deficita tekućeg računa (ima još dosta toga da se privatizuje i očekivano je i dinamiziranje grinfild investicija), te je vrlo realno da će ukupni platni bilans i dalje ostati u plusu (što znači dalji rast deviznih rezervi NBS, istina znatno sporije nego 2006 i 2005).

Na kraju krajeva, i Kanada je sto godina, praktično, neprekidno beležila deficit tekućih plaćanja, pa je, i pored toga, danas jedna od ekonomski najrazvijenijih država sveta. Npr. deficiti Islanda i Crne Gore su veći od četvrtine BDP-a, BiH nešto manji od petine, bugarski oko sedmine, a španski deficit je blizu jedanaestine BDP-a. Vodeće svetske institucije ni za jednu od ovih zemalja, pa ni za Srbiju, ne predviđaju ozbiljniju mogućnost izbijanja krize.