Šta je sud stvarno presudio

Nikako da se stiša uzbuđenje koje je odluka Međunarodnog suda pravde u korist Srbije pre deset dana izazvala u domaćim i međunarodnim krugovima.
Veoma složeno pravno obrazloženje presude, u sporu koji je trajao 14 godina, a ticao se optužbi za najteže moguće krivično delo, ostavilo je veoma mnogo prostora za različite komentare, osporavanja, pa i likovanja.


Srbija je, kao što znamo, oslobođena optužbi za genocid, ali je sud procenio da je ipak odgovorna, jer "nije sprečila" zločin u Srebrenici (koji je u Haškom tribunalu presuđen kao genocid) i jer nije kaznila odgovorne za taj zločin, odnosno nije izručila Ratka Mladića Hagu. "Politika" je o tome obavestila svoje čitaoce, kao i o činjenici da je u obrazloženju presude, čije je čitanje trajalo tri sata, predsednica Rozalin Higins, između ostalog, rekla da Srbija "nije preduzela nikakve korake" i da ništa nije učinila da spreči masakr u Srebrenici.

Sporne formulacije

Jedan naš čitalac (Slavko Živanov, činovnik u državnom Koordinacionom odboru za Kosovo i Metohiju) uplašio se da je naš list takvim izveštavanjem "obmanuo svoje čitaoce" i u pismu punom invektive obrušio se prošle srede na glavnu urednicu lista koja, po Živanovu, ne razume razlike između pravnih formulacija jer, po njemu, "nije istina" da je Srbija "odgovorna, jer nije sprečila" zločin u Srebrenici. Istina je, po njemu, nešto sasvim drugo: Srbija je odgovorna, jer "nije pokušala da spreči" genocid u Srebrenici. Tu "istinu" Živanov je propratio zahtevima za ostavku, a zatim i smenu "Smajlovićke" kako čitaoci "Politike" ne bi i ubuduće čitali "neistine i poluistine" kojima se ona "zlobno naslađuje".

Pismo Živanova ne bi zasluživalo komentar da ove nedelje u intervjuu našem listu profesor Radoslav Stojanović, glavni zastupnik Srbije u sporu pred sudom u Hagu, nije rekao nešto što, s obzirom na njegov pravni i državni autoritet, može da unese dodatnu zabunu kod čitalaca. Stojanović kaže da "za Srbiju u presudi stoji, pošto je imala najbliže odnose sa bosanskim Srbima, ne da nije izvršila, nego da nije pokušala da izvrši određene radnje, što je lakša formulacija".

Da bi se stvari jasnije sagledale, treba naravno videti šta kaže presuda Međunarodnog suda pravde, ali pri tome najpre se mora imati u vidu da presude MSP sadrže izreku (odnosno dispozitiv, to jest, prema terminologiji suda, operativnu klauzulu), a sadrže i obrazloženje. Presuda o genocidu je ispisana na 171 strani, a izreka na samo tri strane. Obrazloženje služi za objašnjenje i ono, naravno. može da bude podloga za razmatranja i analize, ali ono što je zapravo odlučeno, to je ono što sadrži izreka. Prava i obaveze stvara samo i jedino izreka. A izreka presude Međunarodnog suda pravde o ovoj stvari kaže:

Sud "sa dvanaest glasova prema tri, nalazi da je Srbija prekršila obavezu sprečavanja genocida prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, i to u pogledu genocida koji se dogodio u Srebrenici jula 1995".

To je odluka. Prema tome, Srbija je oslobođena odgovornosti za genocid, ali je sud našao da je odgovorna u tome što je "prekršila obavezu sprečavanja genocida". Sve ostalo su misli iz obrazloženja. Odluka je to što kaže izreka.

U osporavanju "Politikinog" pisanja o haškoj odluci Živanovu se, na neki način, ovog vikenda pridružio i Vladimir Đerić, jedan od savetnika našeg tima koji je u emisiji "Utisak nedelje" kritikovao naš "vodeći list" zato što smo pisali o tome da je Ambasada Srbije u Hagu unapred planirala proslavu za dan proglašenja presude. "Popili smo samo nekoliko pića", kaže Đerić koji ideju o proslavi pripisuje "Politici", umesto svom zastupniku, profesoru Stojanoviću, koji je za sarajevski "Dnevni avaz" uoči presude rekao da je "proslava neizbežna" i da su "na nju svi pozvani".

Mišljenja i činjenice

Bilo je još sličnih kritika "Politike". U Onlajn publikaciji IWPR, čiji se bilten besplatno deli putem interneta, prošle sedmice je Aleksandar Roknić iz Beograda primetio da se dan posle presude, iz izveštavanja srpskih listova nije moglo zaključiti da govore o istoj presudi. "Srbija oslobođena optužbi za genocid", izjavila je "provladina ’Politika’", javlja on čitaocima ovog biltena, i dodaje: "Dok je liberalni ’Danas’ proglasio: Srbija nije nevina".

Čudno. U primerku "Danasa" koji smo mi pročitali 27. februara, na naslovnoj strani krupnim slovima je pisalo "Srbija nije kriva za genocid". Baš kao da živimo u istoj zemlji, i kao da pišemo o istoj presudi.

Tako stoje stvari, kad su činjenice u pitanju. Naravno, ko hoće, slobodan je da misli da je teži zločin ne sprečiti nešto, nego i ne pokušati da to sprečiš. To je sloboda mišljenja, pa makar mišljenje ne bilo zasnovano na činjenicama.

Ljiljana Smajlović

-----------------------------------------------------------

Polemika o zabrani poricanja genocida

U Srbiji se posle presude suda u Hagu otvorila žustra polemika, prvo o tome treba li u Skupštini Srbije doneti deklaraciju kojom bi se Beograd odredio prema zločinu u Srebrenici, a zatim i o tome treba li doneti zakon koji bi kažnjavao one koji bi da negiraju razmere srebreničkog masakra.

Slični zakoni, kad je o holokaustu reč, već postoje u Nemačkoj, Austriji, Belgiji i još nekim evropskim državama, a kod nas se javljaju pravnici i eksperti za ljudska prava koji misle da izricanje presude Međunarodnog suda pravde predstavlja idealan trenutak da se i kod nas stavi van zakona pobijanje genocida u Srebrenici.

U Bosni i Hercegovini je Safet Halilović, potpredsednik Stranke za BiH Harisa Silajdžića, dan posle presude zatražio usvajanje zakona kojim bi se u celoj BiH kažnjavalo poricanje genocida u Srebrenici.

Naš list je već pisao i o tome da Nemačka nastoji da, u okvirima Evropske unije, donese zakon koji bi propisao zatvor od tri godine za one koji poriču presude međunarodnih sudova o genocidu. Ako bi se usvojio takav zakon (što je veoma malo verovatno, jer se anglosaksonske zemlje žestoko protive takvoj ideji, tvrdeći da on ograničava slobodu mišljenja i govora), on bi se primenjivao i na naše građane ako postanemo članica EU. Pa čak i ako ne postanemo, primenjivao bi se u slučaju da se pravom govora koristimo u nekoj od zemalja EU u kojim se takav zakon primenjuje.

Juče je u "Politici" objavljeno mišljenje saradnika Beogradskog centra za ljudska prava Igora Bandovića koji smatra da i postojeći Zakon o javnom informisanju sankcioniše relativizovanje istorijski utvrđenih činjenica, a jedna od takvih činjenica jeste, kaže on, genocid u Srebrenici. Drugi pravnici tvrde da o tome ne može biti ni govora, te da se svakako ne može retroaktivno primenjivati nikakva sudska odluka. Ova rasprava će se verovatno tek razbuktati.