Vesli Klark bez reprize u Hagu

Bivši komandant NATO Vesli Klark neće svedočiti na suđenju šestorici nekadašnjih zvaničnika Srbije i SRJ, optuženim za zločine na Kosovu, pošto sudsko veće Haškog tribunala nije odobrilo uslove koje su SAD zatražile za Klarkov iskaz. Veće predsedavajućeg Ijana Bonomija zaključilo je, kako javlja Beta, da bi primena uslova koje traži Vašington, uključujući ograničenje unakrsnog ispitivanja svedoka, bila nefer prema odbrani optuženih što bi moglo baciti senku na pravičnost procesa.

"Od suštinske je važnosti da suđenje ne samo bude pravično, nego i da bude viđeno kao takvo... Svaki neutralni zainteresovani posmatrač morao bi da kao nepravično vidi suđenje u kojem jedna od strana u sukobu insistira da kontroliše unakrsno ispitivanje svog državljanina, koji je u konfliktu komandovao njenim snagama, na suđenju optuženima druge strane", naznačile su sudije u odluci.

Optuženi bi, prema veću, time bili "lišeni punog prava da se suprotstave svedoku koji svedoči protiv njih". Unapred ograničiti unakrsno ispitivanje svedoka bilo bi ne samo "nepotrebno", nego i "nefer prema odbrani".

Tužilaštvo je najavilo da će se na tu odluku žaliti.

SAD su, u skladu sa jednim od pravila Tribunala, tražile da Klark svedoči pod istim uslovima kao na suđenju Slobodanu Miloševiću, krajem 2003. godine. On je tada svedočio iza zatvorenih vrata u prisustvu dva predstavnika američke administracije, a transkript i snimak svedočenja objavljeni su naknadno, pošto su ih Amerikanci pregledali i odobrili.

Kako javlja agencija Beta, glavno i unakrsno ispitivanje generala Klarka bilo je ograničeno na teme koje je odredio Vašington, zbog čega Miloševiću nije bilo dozvoljeno da svedoka unakrsno ispituje o ratu na Kosovu.

Veće sudije Bonomija je odbilo zahtev Tužilaštva da Klark pod tim uslovima svedoči i na tekućem suđenju bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i petorici kooptuženih.

Sudije su uvažile i argument odbrane da je Klark mnoge informacije koje bi SAD mogle smatrati osetljivim za svoju nacionalnu bezbednost već izneo u javnost, u svojoj knjizi o NATO bombardovanju Srbije i nastupima u medijima.

Pošto je Klark bio komandant NATO, predsednički kandidat i svedok na suđenju Miloševiću, "stav sudskog veća je da je on savršeno sposoban da se bavi teškim i osetljivim pitanjima postavljenim tokom unakrsnog ispitivanja", zaključuje se u Betinoj vesti.

General Klark je, inače svedočeći na suđenju bivšem jugoslovenskom predsedniku tvrdio da je Milošević znao za plan da se počini masakr u Srebrenici. Međutim, u presudi Međunarodnog suda pravde se Beograd abolira od odgovornosti za ono što se desilo u Srebrenici jer je sud na osnovu iznetih dokaza utvrdio da Milošević nije znao za nameru Vojske Republike Srpske i generala Ratka Mladića. Time je njegovo svedočenje odbačeno kao dokaz genocidne namere Beograda.

Klarkovo svedočenje je predstavljalo potpuni izuzetak u odnosu na sva druga svedočenja na Miloševićevom procesu. Klark je primao telefonske pozive za vreme svedočenja (u jednom momentu je čak izašao iz sudnice da primi faks), a držao je i konferencije za štampu u pauzama svedočenja, iako je svaki kontakt sa medijima za svedoke strogo zabranjen pravilima suda. "Njujork tajms" objavio je srž njegovog svedočenja istog dana, iako je za sve druge medije važilo da moraju da čekaju da američka vlada odobri objavljivanje transkripta. U to vreme Klark je bio kandidat za predsednika SAD i ponašao se kao da vodi izbornu kampanju direktno iz Haga. Planove o  velikom publicitetu mu je donekle poremetilo hvatanje Sadama Huseina, kada je Si-En-En naglo izgubio interesovanje za Klarkov nastup na sudu i pojavljivanje na travnjaku ispred sudnice u pauzama svedočenja, i okrenuo se vestima iz Iraka.