SLIKA SAVRŠENOG ČINOVNIKA

Vladin činovnik Zoran Balinovac, ovih dana imenovan za direktora Sekretarijata za zakonodavstvo, lustriran je prekjuče, od jutra do mraka, u Narodnoj skupštini. Udruženje poslanika opozicije pretreslo je, sa svih strana, lik ovog vladinog činovnika, optužujući ga za partijsko konvertitstvo – iz DSS-a u JUL, pa nazad kod Koštunice – za preterano revnosno staranje da se mediji ućutkaju onim famoznim zakonom iz devedesetih, kao i za kreiranje zakona o borbi protiv terorizma, u dane pred peti oktobar 2000. Reč je o zakonu koji je bio toliko radikalan da su se radikali, tada u koaliciji sa SPS-om, odrekli tog instrumenta koji bi otvorio mogućnost da terorista bude svako ko nešto šušne protiv vlasti.

Ređajući spisak optužbi kritičari lika i dela Zorana Balinovca istakli su, u suštini, dve osobine savršenog činovnika – prilagodljivost i revnost. Balinovac je verovatno svestan ovih svojih kvaliteta, pa mu je to dalo snage da gotovo stoički izdrži lustriranje. Poslodavac je Balinovca testirao na visokoj temperaturi, poslavši ga u Narodnu skupštinu da sam samcijat zastupa vladin Predlog zakona o vladi.

Do rasprave o tom predlogu stiglo se tek kasno u noć, a ceo dan je predmet rasprave bio činovnik iz ove priče na kome su opozicionarstvo oštrili Ivica Dačić, Čeda Jovanović, Nenad Čanak, Aleksandar Vučić i svi ostali, dok Balinovca nije imao ko da brani.

Sedeo je kao da je kužan u prvom redu skupštinskih klupa, a sve stolice do njega i iza njega bile su prazne. Delovao je kao da je na optuženičkoj klupi. Bio sam prikovan za kuću nekim zdravstvenim tegobama pa sam celo popodne gledao uživo skupštinski prenos lustracije. Ne bih rekao da je bilo po zakonu, ko je zaboravio valja ga podsetiti da u Srbiji postoji zakon o tome, ali mi se čini da je bilo ubedljivije, jer je primenjena mera javnog šibanja koju zakon, inače, ne predviđa.

Ne, nisu Balinovca tukli, mada je malo falilo da se i to dogodi, nego su ga propustili kroz verbalnu šibu, potkrepljenu citatima iz autobiografskih knjiga koji su za cilj imali svestrani i živopisan prikaz karijere jednog činovnika koji se uvek isticao kad je trebalo zastupati interes onog ko je na vlasti.

Osnovni, odbrambeni psihološki mehanizmi delovali su i ovaj put. Žrtva ponižavanja ne vidi nedostatak u svojoj ljudskoj vrednosti. Balinovac je primenio taktiku "ne pljuju oni mene, to samo pada kiša" i u svom obraćanju uvaženim poslanicima rekao je da se njemu pripisuje svašta da bi se napao premijer Vojislav Koštunica.

Dodao je još, uz napomenu da u njegovoj profesionalnoj karijeri ništa nije sporno, da veruje u Boga i da nema čega da se stidi.

Time je pridodat treći kamen u mozaik savršenog činovništva. Uz već pomenute osobine prilagodljivosti i revnosti tu je sad ispoljena i osobina pozivanja na autoritete i zaklanjanja iza njih. Ali, kako ni Balinovac ne veruje da je u ovom nesavršenom svetu dovoljno pozvati se na premijera, posebno u Narodnoj skupštini, dosetio se Boga, kao vrhovnog autoriteta, na šta mu je vazda ko puška zapeti Vladan Batić oponirao tvrdnjom "da onaj ko veruje u Miru Marković ne može da veruje u Boga".

Kasno uveče, umorni od celodnevne opstrukcije rada parlamenta povukli su se i najuporniji, poslanici Liberalno-demokratske partije, povukao se čak i Batić... Zoran Balinovac, ovlašćeni zakonopisac, ostao je u klupi, na radnom zadatku, demonstrirajući upornost i strpljivost i tako je, ispoljavajući i ove osobine, zaokružio sliku savršenog činovništva u gogoljevskom značenju te reči.

Teško je, međutim, verovati da bez razgrađivanja tog modela činovništva možemo da imamo bolju državnu upravu.