Protivraketni plan SAD deli Evropu

Planovi Vašingtona da izgradi antiraketni odbrambeni štit u Poljskoj i Češkoj Republici doveli su do otvorenih podela u okviru Evropske unije koje je otpočeo češki ministar inostranih poslova oštro odbijajući kritike Austrije i Luksemburga ovog plana. Kontroverza sa američkim odbrambenim sistemom, čiji je cilj presretanje balističkih projektila ispaljenih iz država kao što je Iran, spuštena je na pozornicu EU kada je Ursula Plasnik, šefovica austrijske diplomatije, obavestila svoje kolege u Briselu da je stanovništvo Austrije zabrinuto.

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn takođe je izrazio duboku zabrinutost zato što bi zainteresovanost Varšave i Praga da ugoste protivraketne baze mogla da prouzrokuje nove tenzije sa Rusijom.

U Evropi nema stabilnosti ako primoravamo Rusiju da se sabije u ćošak i nezamislivo je da bilo ko posle kraja 20. veka i pada Berlinskog zida treba ponovo da izaziva eskalaciju, ubeđen je diplomata Aselborn.

Češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg oštro je odbacio izrečene stavove Beča i Luksemburga. Izrazio je i začuđenost što čuje glasove – iz Austrije, koja ne uzima učešće u odbrani Evrope i nije čak ni deo NATO-a, i iz Luksemburga koji bi radije da bude dalje od njegove zemlje. Svako koga se tiče odbrana Evrope i bezbednost u budućnosti zna da je svima potrebna odbrana od raketa, rekao je češki šef diplomatije. Problem je u tome što je Evropa samo počela da misli o izgradnji odbrambenog štita, a Sjedinjene Države su već daleko u tome odmakle i, naravno, to što sistem koji Evropa gradi treba u potpunosti da bude kompatibilan sa evropskim standardima odbrane, zaključio je ministar Švarcenberg.

Danski šef diplomatije Per Stig Moler izrazio je punu podršku planiranom američkom sistemu protivraketne odbrane, uz neophodnu potrebu da se Rusija i Kina obaveštavaju o razvoju projekta.

Američki raketni program bio je odvajkada razlog zabrinutosti ruskog predsednika Vladimira Putina koji je optužio Sjedinjene Države zbog "trke za svetsku dominaciju" i upozorio na "militarizaciju svemira" na godišnjoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu pre tri nedelje.

Odbrambeni projekat sa najviše kontroverzi od vremena završetka hladnog rata sigurno ima mogućnosti da podeli Evropu. Istočnoevropski lideri – poljski Jaroslav Kačinjski i premijer  Češke Republike Mirek Topolanek – podržavaju američki odbrambeni sistem. Obojica se nadaju da se tako približe Vašingtonu, kako bi izvukli korist iz zaštite jedine svetske supersile.

Očigledno da su sećanja na vreme pod sovjetskim kišobranom još sveža.

Premijer Topolanek je kritiku stare Evrope da američke baze u Poljskoj i Češkoj mogu da ugroze odnose cele EU sa Rusijom glatko odbacio. Da li sa razlogom ili sa upozorenjem, on je naveo da od 27 zemalja članica EU bar njih 18 ima na svojoj teritoriji strane baze i da zbog toga nisu u poziciji da nešto zameraju Poljskoj ili Češkoj.

Danas i sutra lideri EU razmatraju najvažnija životna pitanja ogromne evropske porodice. Martin Šulc, lider socijalista u Evropskom parlamentu i član vladajućeg nemačkog SDP-a, predložio je da se i ovo pitanje nađe na dnevnom redu – kao jedno od glavnih koja će se razmatrati.    

Nemačka kancelarka Angela Merkel ne želi da zaoštrava odnose sa Češkom i Poljskom uoči ključnih razgovora o evropskom ustavu i, očekuje se, da će ublažiti kritike prema ovim zemljama zato što prihvataju američki štit odbrane. Štit koji je, iako nije još podelio Evropu, uspeo da baci senku na odnose između SAD i Evrope.