U Srbiji samo jedna rektorka

– Žene moraju mnogo više truda da ulože da bi u konkurenciji sa muškarcima postigle isto što i oni. Prvo, zbog toga što se još misli da sposobna i pametna žena treba da bude fizički neugledna; drugo, zašto što žena biološki ima zadatke koje ne može drugome da prenese (kao što je rađanje); treće, nikada žena ne može u istoj meri da bude odsutna od kuće kao muškarac, pre svega zbog porodičnih obaveza, ne može da sedi svaki dan u kafani do ponoći i pravi poslovne dogovore (što je kod nas slučaj); ne može od sedam dana u nedelji da bude šest dana na službenom putu i slično. Može, ali se tada porodica raspada. Ovako činjenicu da na rukovodećim mestima u srpskom visokoškolskom prostoru ima samo nekoliko žena objašnjava dr Nevenka Žarkić-Joksimović, u drugom mandatu dekan Fakulteta organizacionih nauka, koja i među studentima i među svojim kolegama važi za "ženu koja je od FON-a napravila čudo". Ona je jedna od tri profesorki dekana na Univerzitetu u Beogradu koji inače ima 31 fakultet.

Komentarišući vest da je posle gotovo 400 godina jedna žena nedavno stala na čelo prestižnog Harvard univerziteta, aktuelni rektor Beogradskog univerziteta dr Branko Kovačević, koji je nedavno ušao u Kapetan-Mišino zdanje, kaže da i ovaj slučaj pokazuje da dominacija muškaraca na rukovodećim funkcijama nije karakteristika samo našeg podneblja. On kaže da razlog verovatno treba tražiti i u tome što je život jedne žene komplikovaniji od života muškarca, jer ona ima mnogo više obaveza – i privatnih i profesionalnih.

Beogradskim univerzitetom je od osnivanja 1905. godine rukovodila samo jedna žena – dr Marija Bogdanović i to u periodu posle 5. oktobra 2000. godine, dok su se, recimo, na Novosadskom univerzitetu izmenjale tri rektorke. Dr Kovačević priznaje da je na neki način BU patrijarhalniji u odnosu na Novosadski univerzitet, ali da ima pomaka.

– Evo, sad je mene na elektrotehnici zamenila žena što je prvi put u istoriji Elektrotehničkog fakulteta, tu su i dekani FON-a i Tehnološko-metalurškog, dr Neda Bokan je bila dekan Matematičkog fakulteta, a sada je u mojoj ekipi kao prorektor – kaže rektor, dodajući da je, po njegovom mišljenju, "lakše i lepše sarađivati sa ženama".

– Dok sam bio dekan ETF-a, sva odeljenja su vodile žene, jer su, po mom ličnom ubeđenju, odgovornije, savesnije, lojalnije, lakše se sa njima dogovorite, a ono što se dogovorite urade. Muškarci imaju, što se kaže, "crnogorsko poreklo" – mnogo vole da se hvale, a malo da rade – priča rektor kroz osmeh.

Da vrste svojine nema veze sa polovima i rukovodećim kadrom pokazuje i sektor privatnog obrazovanja, u kojem je slična situacija. Iako ističe da ne učestvuje u nastavi, već da je na menadžerskoj poziciji, direktorka Univerziteta Njujork u Beogradu Miona Badžević objašnjava da je ovde okružena mladim i obrazovanim ljudima i da tu postoji hijerarhija ideja a ne funkcija.

– Mnogi koje srećem kao menadžerka podjednako su iznenađeni, kako mojom mladošću, tako i činjenicom što sam žena. Da je reč o muškarcu mojih godina, iznenađenje verovatno ne bi bilo tako veliko. Boriti se protiv takvih predrasuda predstavlja dodatni motiv za moj angažman. U tome su mi uzori sjajne žene i profesionalke poput Nevenke Žarkić-Joksimović i Vesne Rakić-Vodinelić, da spomenem samo neke – priča Miona Badžević.

Dr Nevenka Žarkić-Joksimović smatra da osnovni razlog što nema više žena dekana na univerzitetima u Srbiji jesu osobine ličnosti i psihološka struktura žena profesora na univerzitetu.

– Jednostavno rečeno, za naučnoistraživački i pedagoški rad se opredeljuju žene koje u svojoj biti nisu zainteresovane za rukovođenje, a ja bih rekla da se danas i od dekana traži da sve više bude i menadžer, što stvar još više usložnjava. Danas biti dekan znači raditi poslove predstavljanja institucije u zemlji i inostranstvu, organizovati i koordinisati visokostručne, ekspertske poslove, ali i obavljati poslove menadžera. Traži apsolutnu posvećenost i radno vreme bez radnog vremena, što mnoge žene ne žele da prihvate – objašnjava profesorka Žarkić.

Ona kaže da sa kolegama ima dobru komunikaciju (što je možda osobina ličnosti), iako je ponekad primetno da im proradi muška sujeta i balkanski pristup. Ograničenja postoje, nastavlja i često je u situaciji da iako misli da bi sve odgovorne zadatke i poslove trebalo da poveri ženama, mora da vodi računa o "sindromu Balkana", te to ne učini, "što za posledicu ima lošiji kvalitet obavljenog posla".

Po njenom mišljenju, da bi žena kao dekan bila priznata i cenjena i u svojoj instituciji i šire, ona mora "više da radi" i "više da uradi". Prosto, mora da dovede muški deo fakulteta i Univerziteta u situaciju da rezultati njenog rada budu toliko prepoznatljivi i očigledni da više nema podozrenja i rezervi, što za rad muškaraca dekana nikada nije neophodno.

Miona Badžević se nadovezuje na ovu priču i kaže da kod nas postoji dvostruki kriterijum prema uspehu žene i muškarca: udata žena je već "uspela" i od nje se ne očekuje uspešna poslovna karijera. "Slika stanja na univerzitetu odraz je stanja u našem društvu. Na svim pozicijama moći nalaze se muškarci i ženama je vrlo teško da razbiju stereotipe koje nameće postojeća patrijarhalna sredina. Moj entuzijazam u poslu zasnovan je na očekivanju da će se stvari u tom pogledu u budućnosti menjati nabolje", zaključuje naša sagovornica.

A do tada čekamo sledeći izbor čelnih ljudi visokoškolskih ustanova u Srbiji. Jer, kao što se kaže, koga žulja cipela – on(a) će i da je menja. Ili neće.
Sandra Dimitrijević

--------------------------------------------------------------------------

Prava ista, položaj teži

Pravno gledano, žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali to ne znači da imaju i jednak položaj, jer zaostaju u pogledu pozicija na tržištu rada, zarada, učešća u donošenju odluka...

Potpredsednica vladinog Saveta za ravnopravnost polova Dragana Petrović potvrdila je u izjavi za Tanjug da je to problem na kojem mora prilično da se radi, najpre kroz usvajanje zakona o ravnopravnosti polova, ali i strategije za unapređenje položaja žena.

Petrovićka je podsetila i na postojanje razlike u zaradama muškaraca i žena na istim poslovima, mada je ona manja nego na Zapadu, i ukazala da treba raditi i na poboljšanju ženskog zdravlja, kao i sadržaja obrazovanja, koji moraju biti više okrenuti "ženskoj strani sveta". "Uče se neke vrlo ’muške’ istorije i ’muško’ gradivo, na primer", rekla je ona i podsetila da javno mnjenje mora shvatiti i da je pitanje korišćenja svih potencijala društva veoma važno.

Pored toga, važno je da se radi na promenama stereotipa, zato što se situacije kao "ko će posle ručka prati sudove, a ko čitati novine" ne mogu regulisati zakonima. "Privatna sfera mora se regulisati edukacijom, vaspitanjem i bez pomaka u toj sferi teško da će biti poboljšanja, osim što će žena imati dvostruki teret", ocenila je ona.
Tanjug

--------------------------------------------------------------------------

Nedovoljan broj žena u parlamentu

Novi Sad – Iako je u novom sazivu Skupštine Srbije više žena nego u prethodnom, to još nije dovoljno i treba nastaviti sa podrškom za buduće veće učešće žena, ocenila je juče vojvođanski sekretar za ravnopravnost polova Snežana Lakićević-Stojačić.

Ona je u saopštenju za javnost povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, navela da u novom sazivu Skupštine Srbije ima ukupno 51 žena, što je nešto malo više od petine od ukupnog broja poslanika i izrazila nezadovoljstvo tim procentom. Lakićević-Stojačić je podsetila da, prema poslednjem popisu, žene čine 52 odsto stanovništva.
Beta

--------------------------------------------------------------------------

Cvet uspeha za ženu zmaja

Udruženje poslovnih žena pokrenulo je akciju izbora za "najpreduzetnicu" – "Cvet uspeha za ženu zmaja" koja kreće od 15. marta. Priznanja će se dodeljivati u dve kategorije – najevropskija ženska firma i žensko preduzeće sa najboljim modelom zapošljavanja žena. Prijave će se primati do 15. maja, a svečana dodela nagrada biće 20. juna.

Najuspešnije preduzetnice će, kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Medija centru najavila predsednica pomenutog udruženja mr Sanja Popović-Pantić, kao nagradu dobiti plaketu i broš u obliku cveta.

– "Ovo je godina jednakih mogućnosti", najavila je nedavno Angela Merkel i promovisala novi slogan Evropskog parlamenta koji ističe da je ekonomsko osnaživanje žena i njihovih firmi vid mudre ekonomije – istakla je Olivera Popović, uspešna preduzetnica i sekretar komisije koja će dodeliti priznanje "najevropskijoj ženskoj firmi".

Da situacija u našoj ekonomiji nije sjajna kada su žene u pitanju potvrđuju podaci koje je iznela Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Ona je istakla da je proteklih godina potpisano mnogo dokumenata i deklaracija kojima se ženama u oblasti preduzetništva, zapošljavanja, izbora na rukovodeće funkcije omogućuje potpuna ravnopravnost, ali da je implementacija svih tih kodeksa i standarda spora.

– U aktivnom, tj. radnom stanovništvu žene učestvuju sa 44 odsto. One čine i većinu među nezaposlenima – 27 odsto dok je nezaposlenih muškaraca 17 odsto. Osim toga, 57 odsto žena radi u privatnom sektoru gde je mogućnost ostajanja bez posla, premeštanja i otpuštanja veća. Od svih zaposlenih žena tek jedna četvrtina uspeva da obezbedi vertikalnu radnu pokretljivost, odnosno mogućnost napredovanja i angažovanja na rukovodećim funkcijama – rekla je Radmila Bukumirić-Katić i podsetila da trenutno u našoj zemlji pola miliona žena traži posao.

Po indeksu ravnopravnosti od 0,42 odsto, odnosno procentu zastupljenosti žena u političkom životu, stepenu obrazovanja, zastupljenosti u javnim sferama Srbija je na 58. mestu u svetu, pa je, složile su se učesnice jučerašnje konferencije, među kojima su još bile i Mirjana Jovanović, direktor Republičke agencije za mala i srednja preduzeća, i Jasna Matić, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, važno podstaći samozapošljavanje, podizanje kredita, realizaciju poslovnih ideja i kreativnost žena.
S. Bogdanović

--------------------------------------------------------------------------

Za društvo bez zlostavljanja

Princeza Katarina Karađorđević čestitala je svim ženama 8. mart, Međunarodni dan žena, i naglasila da je ovogodišnji moto praznika "Ukinuti nekažnjivost za nasilje nad ženama i devojčicama".

"Zbog toga se obraćam i muškarcima, da nam se pridruže u borbi protiv ovog velikog zla i da nam pomognu da stvorimo društvo u kome neće biti zlostavljanja i ugnjetavanja", ističe se u čestitiki Katarine Karađorđević.
Fonet