Bečka konferencija: podela duga, a ne i imovine

Pregovori u Beču bili su hladni. Bez osmeha. Nije bilo rukovanja ni direktne komunikacije među članovima pregovaračkih timova. Ipak, može se reći da je atmosfera bila korektna, jer nije bilo incidenata. Ovo je u razgovoru za "Politiku" istakao Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član delegacije Srpskog pregovaračkog tima za budući status Kosova i Metohije.

Predstavnik albanskog pregovaračkog tima u uvodnom izlaganju je rekao da nezavisno Kosovo želi da servisira spoljni dug koji se odnosi na Kosovo. Rekao je i da albanski pregovarački tim podržava ono što je Marti Ahtisari napisao u svom papiru o spoljnom dugu Kosova. I, tačka... Albanci su zatim tokom sednice uglavnom ćutali.

Srbija je, navodi Boris Begović, u periodu od 31. decembra 2001. godine pa do 31. decembra 2006. otplatila 217.668.000 dolara na ime spoljnog duga Kosova i Metohije. Srpska strana traži da vlasti Kosmeta taj iznos uplate u budžet Srbije, bez obzira na to kakav će konačni status da bude.

Srbija će, tvrdi naš sagovornik, nastaviti da servisira spoljni dug Kosmeta sve dok se ne potpiše sporazum o podeli duga. Tada će tražiti da Kosmet plati glavnicu, ali i tekuću kamatu duga. Uz to, tražiće da se plate oportunitetni troškovi po stopi koja se zove libor. Konkretno, tražiće da Kosmet plati kamatu kolika bi bila "da smo taj iznos plasirali u strane banke kao naše devizne rezerve", precizira Begović.

A šta je Ahtisari napisao u svom "papiru"? Upotrebio je zanimljivu formulaciju o podeli spoljnog duga između Srbije i Kosova. Napisao je da pregovori treba da se vode po principima po kojima su se vodili pregovori o podeli duga bivše SFRJ među republikama sukcesorima. Srpski pregovarački tim je ovo odbio, jer je Ahtisari svojom formulacijom "na mala vrata" hteo da Kosovo uvede u krug sukcesora bivše SFRJ. Srpska strana je podsetila da su pregovore o sukcesiji bivše SFRJ vodile bivše republike po preporukama i zaključcima Badinterove komisije. Badinterova komisija nigde nije pomenula Kosovo. Naravno da nije, jer, kako reče profesor Begović, Kosovo kao pokrajina nije sukcesor SFRJ. "Tačka".

Srpski tim je podneo i amandman u kome je definisan način pregovaranja o podeli duga. Prva faza je takozvana rekonsilijacija duga. Konkretno – sačini se spisak onoga šta ko kome duguje, zatim koliko duguje i koji su rokovi vraćanja. To su, po rečima našeg sagovornika, prilično velike tabele o stanju dugova. Druga faza je njihova podela.

U finansijskoj struci poznate su, kaže Begović, dve vrste dugova. Prva su takozvani alotirani dugovi. To su oni kod kojih se zna krajnji korisnik zajma, koji ima potpisan ugovor o uzimanju i korišćenju zajma, pa ako se, recimo, krajnji korisnik nalazi na teritoriji Kosova i Metohije, onda taj dug pripada Kosmetu.

Postoje i nealotirani dugovi. Oni su nastali iz zajmova, koje je Kosmet koristio preko budžeta Republike Srbije. Podela nealotiranih dugova obavlja se po određenom ključu. U podeli dugova među republikama bivše SFRJ korišćen je "ključ MMF-a". Međutim, u podeli spoljnih dugova između Srbije i Crne Gore nije korišćen pomenuti ključ, jer za njegovo određivanje nisu postojali potrebni podaci. Korišćen je nestandardni ključ, za koji su postojali podaci. Srpski pregovarački tim je u Beču predložio da se i za raspodelu nealotiranih dugova između Srbije i Kosmeta koristi taj, nestandardni ključ po kome je stopa učešća Kosmeta u nealotiranim dugovima 5,90 odsto.

Onda su albanski pregovarači zatražili da se pored spoljnog duga deli i imovina u inostranstvu. U tu imovinu, pored diplomatskih predstavništava, spadaju i devizne rezerve, zatim zlato... To je, naravno, srpski pregovarački tim, svojim amandmanom, odbio jer Kosova i Metohija nije sukcesor bivše SFRJ. Uostalom ni Marti Ahtisari, u svom "papiru", nije pominjao podelu imovine u inostranstvu između Srbije i Kosova.

Zanimljiva je formulacija Ahtisarija o međunarodnoj arbitraži: "Ukoliko se u roku od godinu dana od postizanja rešenja za status Kosova ne postigne dogovor između Srbije i Kosova, odnosno vlasti Srbije i Kosova o podeli spoljnog duga, onda se ide na međunarodnu arbitražu." Srpski pregovarački tim imao je amandman i na ovaj Ahtisarijev stav. Predložio je da na međunarodnu arbitražu ne ide ukupan iznos spoljnog duga, već samo oni dugovi oko čije podele se ne postigne dogovor.

Eto, tako je bilo. Srpska strana je podnela četiri amandmana na podelu spoljnog duga i svaki od njih usmeno obrazložila. Onda je predsedavajući skupa, kaže Begović, dao pauzu od 15 minuta, posle koje je albanski predstavnik rekao da njihov tim – odbija sva četiri srpska amandmana. Razlog, objašnjenja i argumente, međutim, nije dao. Marti Ahtisari i njegovi saradnici su ćutali. Pitali smo, kaže Boris Begović, za komentar stručnjake iz Svetske banke i MMF-a. Oni su rekli da nemaju komentar. "A imate li primedbi na srpske amandmane?" – pitali smo ih. "Ne!" – odgovorili su oni. Za nas, kao stručnjake, to je, kaže Boris Begović, bilo dosta... A šta će reći političari, čuće se.