Mentalna departizacija

Od najavljene predizborne departizacije, po svemu sudeći, opet neće biti ništa. Na čelna mesta opet dolaze ljudi iz stranaka na vlasti ili bliski prijatelji partijskim čelnicima. Znanje, sposobnost, uspešnost… padaju u vodu ako nisi „ispao” iz koalicionog karusela. I to će, bez svake sumnje, još potrajati.

Sve dotle dok se u ovoj zemlji, u kojoj svega šest odsto ljudi ima fakultet, a 30 odsto je funkcionalno nepismeno, ne shvati da u državnim upravama i javnim preduzećima treba da rade činovnici, tehnokrate, koji znaju i svojski obavljaju svoj posao bez obzira na partijsku pripadnost. Srbija, to mora biti svima jasno, ima veoma malo kvalitetnih, stručnih, sposobnih ljudi koji znaju i hoće da rade za opšte dobro. S tim saznanjem, po priznanju ljudi iz stranačkih senki, već su se suočili visoki partijski kadrovici. Nemaju ljude koji znaju posao i na koje mogu da se oslone.

Za koji dan navršiće se mesec dana od formiranja nove vlade. Ministri su zaposeli svoje resore i kabinete. Smenjeno je 52 državna sekretara. Novi polako pristižu. Sve to usporava i komplikuje posao, pa i novinarima, u mehanizmu koji se zove državna uprava.

To je, reklo bi se, jedna strana medalje. Druga je ona neposredna, gotovo ljudska, ali koja nije bez obilatih primesa (de)partizacije. Reč je o konkretnim primerima unutrašnje, mentalne partizacije s kojom se, poslenici javne reči, susreću ovih dana gotovo na svakom koraku. Imena ljudi i institucija nisu bitne za celu priču.

Novinar zove veliko državno preduzeće od značaja za celu zemlju, pa i dobar deo Evrope, i traži poslednje podatke dokle se stiglo s poslovima, ima li para za ono što je planirano… Odgovor dobijen preko posrednika bio je da šef ne daje izjave novinarima, jer ne bi da se zameri novom ministru. Takva „direktiva” je data i činovnicima s kojima smo do juče dobro sarađivali. Ćute ljudi. Čekaju.

Drugi slučaj je još frapantniji. Tražimo podatke koliko u Srbiji ima domaćinstava sa dvotarifnim brojilima, koja bi eventualno dobila jeftiniju struju i radnim danom, ako novi ministar energetike Zorana Mihajlović „progura” takav predlog. Dobijamo odgovor da se ti podaci pripremaju za ministarku, a da je stav menadžmenta da se o tome javno ne priča. Sačekajte, kaže.

A novinar je od ljudi, koji su na radnim mestima od opšteg značaja za javnost, tražio samo informaciju iz delokruga rada institucija na čijem su čelu. Ništa lično i što ne piše u opisu njihovog radnog mesta. I nije ih dobio, jer ti ljudi nisu profesionalci, već politički pioni, koji su svoju radnu i profesionalnu karijeru vezali za stranku koja ih je tu postavila. Dalje neće ili ne znaju. Strepe šta će biti s njima. Promenila se vlast.

Možda je i to ljudski, ali ovoj zemlji su ipak potrebni sistem i ljudi koji će savršeno obavljati svoj posao, nezavisno od toga za koga navijaju u predizbornim utakmicama.