Evro oborio kupovnu moć u zapadnoj Evropi
Zaposleni u vodećim ekonomijama evropskog kontinenta zarađuju iz godine u godinu osetno manje, ako se uzme u obzir pad kupovne moći evra, tvrde autori studije o odnosu rasta ličnih dohodaka i inflacije u evrozoni, sprovedene po nalogu Bankarske unije Švajcarske (UBS).
Osnova studije su statistički podaci za period između 2000. i 2010. godine, koji potiču iz jedanaest zemalja evrozone – Austrije, Belgije, Grčke, Irske, Italije, Nemačke, Portugalije, Finske, Francuske, Holandije i Španije.
U prvoj dekadi novog milenijuma, prosečni prihod zaposlenih u Nemačkoj i u Francuskoj umanjen je za oko deset odsto. Značajno nižim prihodima nego na početku novog milenijuma raspolažu Italijani i Irci – minus petnaestak odsto. Osetno manje novca na računu, ili u novčaniku, ostaje Holanđanima i Austrijancima – 32, odnosno 35 odsto manje. Negativni „rekorderi” su zaposleni u Belgiji, čija je kupovna moć opala za više od 40 odsto.
„Profiteri” u evrozoni su zaposleni u Finskoj. Zahvaljujući dinamičnijem rastu plata od inflacije, kupovna moć Finaca, koji žive od ličnog dohotka, porasla je za dvadesetak odsto.
Uz ekonomski stabilnu Finsku, međutim, svrstali su se Grčka, Portugalija i Španija. Rast plata, time i kupovna moć Grka, štaviše, dinamičnije je rasla nego bilo gde drugde na kontinentu – sve do 2010. godine. Pada u oči podatak da su Grci na početku milenijuma raspolagali za čak 40 odsto višim prihodima, da bi se rast između 2003. i 2010. godine stabilizovao na oko 20 procenata.
Autori studije detaljno su istražili i efekte rasta i pada kupovne moći u različitim zemljama, po tamošnjim slojevima društva. Pokazalo se da su napredak, po pravilu, ostvarivali imućniji građani, dok su teret pada kupovne moći poneli socijalno najugroženiji. Samo u jednoj zemlji – Finskoj – kupovna moć konstantno je rasla tokom prve dekade trećeg milenijuma i to na dobrobit svih slojeva društva.
Premda je studija UBS strogo statističke prirode, autori nisu izostavili opomenu evropskim vladama. Pol Donovan, šef autorskog tima UBS-a, istakao je da je pad kupovne moći, a s tim u vezi i nepravedna raspodela finansijskog tereta (koja pogađa, pre svega, zaposlene sa najnižim prihodima i one koji žive od socijalne pomoći) plodno tle za bujanje populističkih i nacionalističkih doktrina – koje bi u najmanju ruku mogle da dovedu do raspada evrozone, ali i do izbijanja socijalnih nemira.
Opravdanost ovakvog razmišljanja potvrđuje istraživanje biračkog raspoloženja u Austriji. Ugledni empirijski institut „Market” ustanovio je početkom nedelje da je svaki treći Austrijanac – ukupno 34 odsto – spreman da podrži političkog „autsajdera”, populistu Frenka Štronaha, koji je najavio osnivanje političke stranke sa samo jednim ciljem – napuštanje evrozone i vraćanje nacionalne valute šiling u opticaj.
----------------------------------------------
Finska: Napuštanje evra nije opcija
Helsinki – Finski predsednik Sauli Niniste izjavio je da napuštanje evra neće imati pozitivne efekte na rešavanje ekonomske krize sedamnaestočlanog bloka, prenosi Tanjug.
„Nema brzog i jednostavnog rešenja za evropsku krizu ili jednostavno nisam u stanju da se setim nijednog”, rekao je Niniste na godišnjem sastanku ambasadora u Helsinkiju, a prenosi agencija AFP. „EU mora nastojati da svim raspoloživim sredstvima reši ovaj problem. Napuštanje evra nije rešenje”.
Njegovi komentari su usledili samo nekoliko dana nakon što je finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja rekao da se Finska mora „otvoreno suočiti sa mogućnošću raspada evrozone” i spremiti na tu mogućnost. On je kasnije pretrpeo kritike ministara koji su tvrdili da je njihova zemlja posvećena očuvanju evra.
Finska je jedina članica evrozone kojoj su sve tri vodeće svetske bonitetne agencije zadržale vrhunsku ocenu kreditnog rejtinga AAA sa stabilnom prognozom. Zvanični Helsinki je zauzeo tvrd stav kad je reč o paketima pomoći za prezadužene zemlje, pa je od Grčke i Španije u zamenu za učešće u pomoći zatražio osiguranje u vidu kolaterala.