Jedan obrok, jedna želja

Čačak – Taksista u starom tipu "volvoa" spazio je putnika kod zadružnog doma u Parmencu, stao i ponudio mu da ga preveze do Čačka. Ovde se podrazumeva da će to koštati koliko i karta u lokalnom autobusu – 45 dinara – pošto je reč o takozvanom linijskom taksiju koji primenjuje najnižu moguću tarifu.

U putu od četiri kilometara ka središtu grada, vozač priča da je do pre dve godine bio zaposlen u radionici čačanskog garnizona Vojske SCG kao majstor, a onda bio otpušten kao višak. "Nemam staža za penziju, pokušavam ovako da zaradim nešto" – veli novi taksista, tek što je prevalio pedesetu.

U Čačku danas ima 357 taksista, dok ih je pre godinu dana bilo 250. Srazmerno broju stanovnika opštine (117.072), procenjuje se da je dovoljno i 120 vozila. Ali, ljudi su prinuđeni da se i na ovaj način bore za dinar, usmerivši se ka mestima gde će ga najbrže steći.

Tamo gde su nekad zarađivali, više nema posla za njih. Velike fabrike u gradu otpustile su hiljade ljudi kroz socijalne programe, a privatizacija je još manja uzdanica za nezaposlene.

– Od kraja 2002. godine do sada, u opštini Čačak privatizovano je 28 društvenih preduzeća u kojima je, prilikom prodaje novim vlasnicima, bilo zaposleno 2.620 radnika. Danas tu radi samo polovina njih, možda ni toliko – kaže za "Politiku" Vladimir Avramović, predsednik Samostalnog sindikata u Čačku.

Stalno zaposlenje danas imaju 34.492 meštanina. Od toga, 27.004 u preduzećima i ustanovama, njih 3.394 imaju svoje radnje, dok je 4.094 radnika zaposleno u tim radnjama. Svi onu su, u proseku, primili po 19.789 dinara u januaru, što znači da su stalno zaposleni Čačani u tom mesecu zaradili ukupno 8,5 miliona evra. Pre deceniju, u ovoj opštini bila su zaposlena 32.724 čoveka.

Jasno je da se sa mesečnom zaradom od 250 evra ne prave veliki planovi. To je dovoljno tek za sadržaj starinske izreke: dan i komad, godina i opanci.

Na drugoj listi, koju vodi filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, obuhvaćeni su Čačani bez zaposlenja, i tu je 1. marta bilo tačno 16.509 imena. Među njima, 11.570 ima odgovarajuću stručnu spremu, od trećeg do osmog stepena, dok 1.583 sugrađana čeka posao duže od deset godina. U poslednjoj grupi, pokazuje statistika, više od 70 odsto jesu žene.

Za neke struke, opet, ima dovoljno posla – ali ne i radnika. Domaći građevinci uvek su deficitarni, pa su obične poslove na podizanju "Merkatora" u Čačku, pre godinu i po, radile ekipe Moldavaca (dva dolara po satu) i Bosanaca, iz Banovića. Jesenas su tunel kroz Kablar, blizu Ovčar Banje, probili Srbi nadničari iz Tuzle i Bijeljine, za mesečnu platu od 400 evra (500 je imao samo poslovođa). Iako je Rumunija od 1. januara u EU, dvojica njenih državljana i dalje, kao što su činili godinama, rade kod povrtara Gvozdena Ilića, u Trbušanima pored Čačka. Za 12 evra dnevno, stan i hranu.

U teškoj oskudici, bez novca i za jedan komad dnevno, žive 242 čačanske porodice, sa 676 ukućana. Njima je kuhinja ovdašnjeg Crvenog krsta, za sve dane februara, prigotovila 16.224 obroka, koji su deljeni na pet punktova u gradu. U sedištu Crvenog krsta (za 150 korisnika), mesnoj zajednici "Park" (155), na Ljubićkom keju (186), u Atenici (141) i Mrčajevcima (44).

– Rad narodne kuhinje finansira opština sa 5,5 miliona dinara za ovu godinu, i pošto nas obrok košta oko 40 dinara, razliku ćemo morati da nađemo na drugoj strani. Većini korisnika ovo je jedini obrok u danu – priča Biljana Davidović, sekretar Crvenog krsta u Čačku.

Čačanski Centar za socijalni rad, sa svoje strane, odobrio je lane materijalno obezbeđenje za 319 porodica sa 759 članova. U novcu, to mesečno sledovanje iznosilo je – od minimalnih 1.079 dinara do nekoliko hiljada, zavisno od broja ukućana i njihove radne sposobnosti. Centar je podelio ogrev za 409 siromaških kuća (po tri metra drva), 412 higijenskih paketa, školski pribor za 170 dece, 350 paketa za Božić i Novu godinu.

Od 1991. u Čačak su se, ratom poterana, iz svojih zavičaja u drugim republikama bivše SFRJ, doselila 11.582 Srbina, što je ravno broju stanovnika ovog grada u 1948. godini. Ali, već 13 leta uzastopno, priraštaj u opštini je negativan, više ljudi umire nego što se rađa. Gotovo svih 57 sela "zašlo" je u duboku starost, i to je, upozoravaju demografi, račun koji će ubrzo tek da stigne na naplatu.

Kako izgleda druga vrsta priče, koliko zarađuju ljudi iz društvenog i privrednog vrha u gradu? Te podatke znaju samo oni i država, kada stignu poreske prijave. Od zaposlenih Čačana koji rade kod gazde, najveću platu ima, i zaslužuje, kapiten fudbalera Borca Boban Dmitrović (1.500 evra u startu). Samo, on je Kraljevčanin...

Možda bi, nekome za utehu, vredelo podsetiti na izreku da nije siromah ko nema, već ko stalno želi još nešto. Po toj deobi, među siromašne bi se mogla ubrojati i držeća žena iz Peći koja se skućila u Čačku, i u Crveni krst došla samo sa jednom molbom. Htela bi da joj preporuče nekoga za muža – ne može da živi sama.