Ljubavnici, po svaku cenu

Leskovčani Ljubiša P. (78) i Radivoje S. (77) nisu ni estradne ni sportske zvezde, ali su njihove slike ovih dana osvanule na prvoj strani "Presa" pod naslovom "Starci se potukli zbog ljubavnice". Ovaj, kao i naslov o navodnom "Ratu staraca zbog žene" nemaju baš čvrstu potvrdu u tekstu na unutrašnjim stranama, ali ko mari. Zbog povreda koje joj je sa dva hica u noge naneo Radivoje, nevenčani suprug koga je napustila pre nekoliko godina, Živkica J. (52) nalazi se u bolnici. I ona i Ljubiša, koji napominje da je invalid (iz Drugog svetskog rata) i kod koga ova udovica radi kao kućna pomoćnica, negiraju ljubavnu vezu, ali to kao da je manje važno. Priča o trojnom zapletu zavrtela se i, izgleda, ima bolju prođu.

Dok o događaju sud ne kaže svoje – valja sačekati, ali vremešnim akterima navodno ljubavnog trougla već je "presuđeno", bar u medijima. Da li će priča o rivalima koji se sekirom i pištoljem bore za naklonost žene ovoj trojci podići rejting ili izazvati podsmeh čaršije – može se nagađati. Ali izvesno je da je privatnost doskora anonimnih ljudi, neprikladnim naslovima i neutemeljenim tvrdnjama, narušena.

Takvih primera u domaćim tabloidima poslednjih godina sve je više. Objavljivanje imena i slika dece koje su žrtve raznih događaja, fotografije unakaženih tela sa mesta nesreće, obeležavanje pojedinaca kao lopova, ubica, kriminalaca i pre sudskih odluka –ilustracije su nasrtaja na privatnost pojedinca.

– Iako je postojalo u ranijim ustavima, uključujući i prethodni miloševićevski, kao i u takozvanoj maloj povelji, u sadašnjem ustavu garancije prava na privatnost nema – kaže Saša Gajin sa Pravnog fakulteta Univerziteta "Union" .

U najvišem pravnom aktu, istina, navode se tri garancije tog prava i to kroz zaštitu podataka o ličnosti, zabranu samovoljnog ulaska u stan i zabranu prisluškivanja, tajnog snimanja i sličnih radnji bez odobrenja suda.

– Pobrojani su pojedini aspekti, ali izostavljena je opšta garancija prava na privatnosti, a bez te generalne klauzule ne obezbeđuje se kompletna lista ovog prava kakvu, recimo, garantuje Evropski sud za ljudska prava. Ta opšta odrednica služi u slučaju da ste nešto zaboravili da navedete pa se to propušteno podvede pod opšte pravo na privatnost. To tako funkcioniše i u praksi Evropskog suda za ljudska prava i Američkog vrhovnog suda. Važno je da pravo na privatnost postoji kao jedno kišobran – pravo koje štiti ličnu autonomiju pojedinca, bez obzira na to da li je u drugim zakonskim odredbama to pravo precizirano. Pravo na privatnost mora biti ustavom zajemčeno da bi postojala ravnoteža sa drugim pravima koja mogu biti ograničavajuća. To pravo, shvaćeno kao zaštita od neželjenog publiciteta, često se sukobljava sa slobodom štampe – podseća Gajin.

Kaže da su autori Zakona o javnom informisanju nastojali da ta dva dobra, privatnost i slobodu štampe, stave u ravnotežu i odrednicom o opravdanom interesu javnosti da zna naznačeno je da štampa ima pravo da objavi sve što je u interesu javnosti, ali ne da naruši privatnost. I dok je zakonom obezbeđen sklad dva prava, takve ravnoteže u ustavnom tekstu nema.

Ustav jemči slobodu štampe, ali ne i pravo pojedinca da se usprotivi nasrtajima na privatni život. Kada dođe do sukoba takva dva prava, kažu poznavaoci, prednost je na strani onog koje ima ustavnu garanciju. Nije nezamisliva situacija da odbrana javnog glasila na sudu prizna da je u nekom tekstu narušila nečiju privatnost i prekršila zakon, ali da je sve bilo u interesu slobode štampe koju garantuje Ustav, a on – kao stariji akt – ima prednost.

Mada se pokreću sporovi povodom nasrtaja na privatnost, primetno je, kaže Gajin, da nema presuda, baš kao što je "indikativno da nema nijedne pravosnažne presude donete zbog govora mržnje kojom bi nekom glasilu bilo zabranjeno da objavljuje takve sadržaje". Sagovornik podseća da nema države, pogotovu ne u Evropi, koja je propustila da celovito reguliše pravo na privatnost. Takva situacija može dodatno da podstakne medije sklone nepoštovanju privatnosti drugih pravdajući se da samo konzumiraju ono što im garantuje Ustav. Kod drugih takva odbrana ne pomaže, čak i kad je reč o javnim ličnostima čije je polje privatnosti ionako suženo.

Objavljivanje slike princeze Karoline od Monaka dok večera u jednom restoranu Evropski sud protumačio je kao povredu njene privatnosti. Pravdanja da je reč o javnoj ličnosti, kao i da je snimak načinjen na javnom mestu gde su mnogi mogli da je vide, sud nije uvažio. Ustavni propust mogao bi pojedince odvesti do suda u Strazburu koji sa zaštitom prava na privatnost ima dosta iskustva.