Marti povezuje „žutu kuću" i „Medikus"

Istraga o trgovini ljudskim organima na Kosovu trebalo bi početkom septembra da dovede do novih činjenica o povezanosti dva za sada odvojena slučaja, poznata kao „žuta kuća” i „Medikus”, saznaje „Politika”.

U sudskom postupku „Medikus”, gde se pred pravosuđem Euleksa u Prištini sudi za ilegalnu trgovinu organima, očekuje se svedočenje Dika Martija, bivšeg specijalnog izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji je ukazao na vezu između ova dva slučaja, ne samo putem poznatih ličnosti na Kosovu, već i ljudi poznatih u međunarodnim krugovima.

Predmet „žuta kuća” pod istragom je specijalnog tužioca Klinta Vilijamsona, dok istragu trgovine organima i ilegalnih transplantacija u bolnici „Medikus” na putu Priština – Kosovo Polje vodi Euleksov tužilac Džonatan Ratel.

Iako se, pre svega zbog vremenske razlike ta dva slučaja tretiraju odvojeno, Marti je u izveštaju ukazao da su događaji tokom ratnih sukoba na Kosovu usko povezani sa današnjim slučajem „Medikus”.

Marti je trebalo da se pojavi u sudnici još u junu, ali je njegovo svedočenje odloženo za septembar, navodno iz bezbednosnih razloga. Mediji su podsetili da je Euleks mnogo puta odbio povezivanje slučaja „Medikus” sa predmetom „žuta kuća” i da postoje tragovi koji ukazuju da je uzimanje organa od zarobljenih civila tokom rata na Kosovu obavljano uz znanje bivših vođa OVK predvođenih Hašimom Tačijem.

Prema navodima optužnice za slučaj „Medikus”, transplantacije u toj bolnici odvijale su se uz znanje privremene Vlade Kosova i njenih zvaničnika, što povezuje ova dva slučaja organizovanog kriminala.

Dok su sudski postupak i sva svedočenja u slučaju „Medikus” javni, predmet „žuta kuća”, o uzimanju organa od zarobljenih Srba, sve je više pod velom tajne i o njemu se ne mogu dobiti gotovo nikakvi novi podaci ni od srpskih, ni od međunarodnih institucija. Razlog za to je u prvom redu bezbednost specijalnog tužioca Vilijamsona i njegovog tima, koji ovaj slučaj istražuje daleko od očiju javnosti. U ovom predmetu tragova i dokaza ima veoma malo, jer su uništeni, zbog čega je najveći značaj u zaštiti svedoka.

U slučaju „Medikus” optuženo je sedam osoba. Zahtevi za pravnu pomoć u identifikovanju i nalaženju žrtava koje bi mogle da svedoče upućeni su mnogim zemljama, uključujući i Rusiju, Izrael, Ukrajinu i Tursku, a Euleks sarađuje sa SAD, Kanadom, Nemačkom i Velikom Britanijom. Među optuženima su bivši kosovski sekretar zdravlja Iljir Rečaj i istaknuti prištinski urolog Lutfi Derviši. Turski doktor Jusuf Sonmez tereti seda je ilegalnim operacijama uklanjao organe, a Izraelac Moše Harel da je nalazio žrtve i dovodio ih na Kosovo.

Prema optužnici, žrtve su dovođene iz siromašnih istočnoevropskih i centralnoazijskih zemalja i obećavano im je 15.000 evra za organe, dok je primaocima organa naplaćivano do 100.000 evra. Do sada je identifikovano oko 20 žrtava.

U istragu je uključena i Rusija, od koje se očekuje pomoć, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je istakao da će se ta zemlja izboriti da slučaj bude istražen do kraja. Tamošnji mediji su preneli da je među žrtvama bilo ruskih državljana i da je njihova istraga došla do podataka o umešanost vrha kosovske vlasti u nelegalnu trgovinu organima.

Informacije Euleksa ukazuju da se slučaj „Medikus” proširio daleko izvan klinike u Prištini i da je taj problem sada u sklopu globalne mreže ilegalne trgovine organima. Prema tim saznanjima, mala grupa takozvanih letećih hirurga radi na svim kontinentima, a trenutno su vrlo aktivne klinike na Kipru i u Kazahstanu.

Intenzivna saradnja Rusije i srpskog tužilaštva za ratne zločine zasnovana je na sporazumu koji su 12. januara u Moskvi potpisali republička javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac i generalni tužilac Ruske Federacije Juri Čajka.

Osim Srbije i Rusije, slučajem trgovine organima bave se i Turska i Ukrajina.

Posle razgovora sa Vilijamsonom u Beogradu, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da se nada da se svetska javnost otreznila, ali je dodao i da se plaši da se u sve ne umeša politika. On smatra da je neophodno da albanski parlament omogući Vilijamsonovom timu da vodi istragu u Albaniji, jer tragovi vode ka toj zemlji.