MMF dolazi, pare ne donosi

To što će nas Međunarodni monetarni fond pohoditi sredinom septembra ne znači da smo na dobrom putu da nastavimo prekinuti aranžman iz predostrožnosti ili da sklopimo neki drugi sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Upućeni kažu da su ovakve posete deo redovnog izveštavanja o privrednim prilikama neke zemlje nezavisno od toga da li MMF s njom ima neki kreditni aranžman ili ne.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik saopštio je juče da je kratka poseta misije Fonda našoj zemlji planirana za polovinu septembra, sa ciljem da analizira činjenično stanje u srpskoj privredi.

Glavni zadatak misije biće procena najnovijih makroekonomskih pokazatelja i prognoza, ali delegacija MMF-a neće razgovarati o aranžmanu između Fonda i Srbije.

Lisovolik je najavio da će delegacija „takođe razgovarati o zabrinutosti MMF-a povodom nedavnih izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje su po oceni Fonda narušile njenu autonomiju, kao i povodom fiskalne situacije” i ponovio da se „neće angažovati na pregovorima o aranžmanu”.

Istraživač bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže da MMF, po statutu, radi redovne analize stanja u zemljama članicama, obično jednom godišnje. To se radi i u zemljama koje u tom času nemaju neki program, kao što je stendbaj program, a u tom slučaju analize i ocene rade se kako je to programom određeno.

Pretpostavljam da misija dolazi upravo da obavi tu redovnu analizu. To ne podrazumeva pregovore o programu, jer to i nisu isti ljudi i nemaju ni potrebno ovlašćenje. Kod tih redovnih analiza i ocena stanja posmatraju se kako makroekonomska stabilnost i druga kvantitativna kretanja u privredi, tako i promene u privrednoj politici i u ustanovama privrednih vlasti, a ponajpre u centralnoj banci, jer je ona od posebnog značaja za održanje makroekonomske stabilnosti – kaže Gligorov.

Da bi MMF poslao delegaciju koja bi trebalo da pregovara, mora da dobije odgovarajući poziv i bar neki konkretan zahtev za finansijskom podrškom uz bar neku skicu pisma o namerama. O tome šta će se činiti da se, uz traženu finansijsku podršku, obezbedi održivost makroekonomske stabilnosti.

– Od ove redovne analize može se očekivati otvoren nalaz stanja, a možda, i prilično oštra kritika promena zakona o centralnoj banci, ali i mera koje se trenutno najavljuju (posebno kada je reč o fiskalnom prilagođavanju i o oslanjanju na subvencije raznih vrsta). Ti će nalazi naravno uticati i na stav misije koja će doći, ako bude pozvana da pregovara o stendbaj aranžmanu – smatra Gligorov.

I ekonomista Dragovan Milićević smatra da je analiza stanja privrede jedna od uobičajenih aktivnosti MMF-a i to se može videti i na njihovo sajtu u delu koji se odnosi na zemlje članice.

– Bivša vladajuća nomenklatura je usvajajući budžet za 2012. znala da neće biti održiv, da mora posle izbora doći do rebalansa. Takođe je bilo izvesno da MMF neće dati pristanak na zakon o budžetu za 2012. godinu u pogledu stavki koje se direktno odnose na odredbe budućeg aranžmana. To se u januaru pokazalo kao tačno, jer nisu ispoštovani svi zahtevi MMF-a po pitanju usklađenosti segmenata budžetske potrošnje sa njihovim zahtevima. Međunarodni monetarni fond je svetski monetarni policajac. Nijedna se zemlja nije posebno usrećila sarađujući sa njim, ali je problem u tome što Srbija ima velike platnobilansne teškoće i dejstvo deficita blizanaca (budžetski i spoljnotrgovinski). Zato sredstva MMF-a vidi kao jedino spasonosno rešenje – kaže Milićević.

Po njemu, aranžman neće biti potpisan dokle god Srbija ne ispoštuje odredbe koje je MMF objavio u januaru u vezi budžetskih projekcija i mera fiskalne politike.

– Srbija je duboko zagazila u predvorje bankrota, jer bez novih zaduživanja ne može da finansira stare dospele obaveze. To je srž svih problema – kaže Milićević.

Vlada Srbije i MMF su 29. septembra 2011. dogovorili kreditni aranžman iz predostrožnosti, vredan oko 1,1 milijardu evra. Prema dogovorenom programu, budžetski deficit Srbije u 2012. trebalo bi da bude 4,25 odsto BDP-a, a rast 1,5 odsto, ali je Lisovolik tada najavio da će MMF tu procenu rasta korigovati naniže.

Cilj najavljenog stendbaj aranžmana bio je da se održi makroekonomska i finansijska stabilnost zemlje, tako što će joj se pružiti dodatne garancije protiv spoljnih rizika.

Bord izvršnih direktora MMF-a trebalo je da 23. decembra razmatra prvu reviziju aranžmana, ali je odložio odobravanje, pošto usvojeni budžet Srbije za 2012. nije bio u skladu sa dogovorenim programom.

Kancelarija MMF-a u Beogradu je 20. januara saopštila da je revizija aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom odložena, jer nivo zaduživanja u budžetu za 2012. premašuje dogovorene granice.