Republikansko silovanje

Zahuktala kampanja za američke predsedničke izbore i izbore za nove senatore proteklih dana iznedrila je jedan za republikance neželjen plod – istinu. Istinu o tome koliko je, zapravo, vrh Republikanske stranke pod uticajem ultrakonzervativnog pokreta „Čajanka”.

Polemiku je izazvala izjava republikanskog kongresmena Toda Ejkina, koji se bori za senatorsko mesto u Misuriju, da kod „pravog silovanja” (u bukvalnom prevodu on je iskoristio izraz legitimno silovanje) ne treba dozvoliti abortus, pošto žensko telo, kako je rekao, može samo da se izbori sa neželjenim plodom. Prema njegovim tvrdnjama, začeće prilikom silovanja se dešava veoma retko, a abortus bi tada bio kazna za nedužno nerođeno dete, a ne za silovatelja koji zaslužuje kaznu.

Priklonivši se u medicini davno odbačenim teorijama da žena pri silovanju ne može da zatrudni jer je u tome navodno onemogućava stres, Ejkin prosto želi da poništi činjenice u izveštaju Američkog žurnala za ginekologiju u kojem se navodi procena da godišnje više od 30.000 žena u SAD zatrudni kao posledica silovanja. Time je on izazvao bes, kako organizacija za zaštitu prava žena, tako i vrha sopstvene stranke koje je zatražila njegovo povlačenje iz izborne trke.

Međutim, vrh Republikanske partije, koja narednih dana održava nacionalnu konvenciju na kojoj će Mit Romni biti zvanično predložen za predsedničkog kandidata a Pol Rajan za kandidata za potpredsednika SAD, ne brine toliko sadržaj Ejkinove izjave o silovanju i abortusu, koliko tajming njegove izjave.

Nema sumnje da se republikanski vrh otvoreno protivi abortusima, a Romni ubeđuje birače da je njegova politika da se izazvani pobačaji izvrše samo u slučaju silovanja ili incesta. Međutim, njegova desna ruka Pol Rajan već je dokazao da i te kako želi još drastičnije da ograniči pravo na abortus i to tako što će klasifikovati žrtve silovanja u nekoliko kategorija. Tako su prošle godine Rajan i Ejkin predložili zakon koji bi ograničio državno finansiranje abortusa kod žena koje su bile žrtve silovanja. Rajan je u izvornoj verziji zakona, koji je prošao Predstavnički dom ali se „zaglavio” u Senatu, uveo termin „nasilno silovanje”, pri čemu je propisano da će država plaćati abortuse samo žrtvama „nasilnog silovanja” i incesta, dok će ostale žrtve biti uskraćene za ovu pomoć.

Čini se izlišno isticati da je za svaku žrtvu silovanje „nasilno” i „pravo”, bez obzira da li ga je počinila osoba koju nikad pre nije videla ili je to učinio otac, prijatelj ili dugogodišnji partner. Međutim, za američke republikance izgleda da to nije tako. Iako Rajan ovih dana ne želi da medijima objasni termin „nasilno silovanje”, sasvim je jasno da republikanci imaju nameru da u zakonu naprave razliku između žrtve koju je silovao neznanac na ulici, i žrtve koju je silovao suprug, dugogodišnji partner ili momak s kojim je izašla na sastanak. Ovi potonji slučajevi bi bili okarakterisani kao „navodna silovanja” a žrtva ne bi mogla da abortira o trošku države.

Ovo republikansko „silovanje prava žena” je zapravo plod duboko uvreženog mišljenja među američkim hrišćanskim konzervativcima da žena u braku mora uvek da pristane na seksualni odnos i da samim tim nema pravo na abortus. To je i rezultat ogromnog uticaja crkve koja je uspela toliko da zadrži i proširi kontrolu nad životom običnih ljudi da je sada u školama u mnogim delovima SAD Darvinova teorija evolucije uveliko izbačena iz školskih udžbenika a zamenila su je razna kreacionistička objašnjenja postanka sveta i živih bića.

Konzervativne struje u hrišćanskim crkvama uspele su da položaj žene vrata bar nekoliko vekova unazad i to u državi čija se politička elita diči demokratijom i poštovanjem ljudskih prava. Ne samo diči, već i brojnim muslimanskim zemljama ali i zemljama poput Rusije i Kine, spočitava kršenje prava i sloboda ljudi.

Iako često kritični prema muslimanskom svetu, američki hrišćanski konzervativci često su mnogo sličniji upravo tvrdokornim islamistima nego što sami žele to da priznaju. Ono što iz vezuje su upravo pitanja rodne ravnopravnosti, prava žena i dece, kao i sama uloga žena u društvu. Premda će američki konzervativci zdušno osuditi zalaganje za pokrivanje žena velom preko glave i tela u Avganistanu, krivično kažnjavanje homoseksualaca u Iranu i gušenje prava na gej paradu u Putinovoj Rusiji, njihov stav o ulozi žene u društvu kao i o pravima homosekusualaca nisu značajnije liberalniji. Tako društveni i religiozni konzervativizam objedinjuje naizgled nespojive stavove katolika, muslimana, mormona, hrišćanskih konzervativaca i bivših oficira KGB-a. Zastrašujuća istina koja se nikad ne priča biračima. Samo se kongresmen Ejkin izlanuo pa rekao šta zaista misli pre završetka izborne kampanje.