Razvojna samoobmana

Posle finansijskog sloma Agrobanke i prateće afere sasvim je bilo razumljivo što je Narodna banka Srbije krenula da kontroliše rad i poslovanje banaka u kojima je država većinski ili dominantan vlasnik. NBS je tu odluku, neuobičajeno, čak i javno najavila. Na spisku kontrolisanih našla se, sasvim razumljivo, i Razvojna banka Vojvodine.

I dok u drugim bankama uprava i menadžment ćute dok kontrolori rade svoj posao, iz Razvojne banke Vojvodine povukli su krajnje čudan potez – poslali su u Beograd jednog od čelnih ljudi da na konferenciji za medije objasni šta se zapravo dešava u toj kući. I čovek je rekao ono što će, najverovatnije, otkriti i kontrola NBS – da je banka do guše u problemima, jer je čak 62 odsto odobrenih kredita nenaplativo.

Naravno da su na takvu izjavu reagovali svi mediji i da se mnoge ocene, pa i poređenja te banke sa Agrobankom nisu dopala njenom rukovodstvu. Zato su brže-bolje objavilisaopštenje u kome se poslenicima javne reči i analitičarima prebacuje na „zlonamernosti i političkim motivima”.

U nedostatku argumenata politička diskvalifikacija dobro dođe, ali iz tog obraćanja banke javnosti otkriva se suština njenog teškog posrtanja, koja je razvojna samo u naslovu.

Umesto da 2008. NBS oduzme dozvolu za rad Metals banci bez pardona, kao što je to svojevremeno Dinkić učinio sa četiri najveće naše banke (Invest bankom, Jugobankom, Beobankom i Beogradskom bankom), ona je političkom odlukom pretvorena u pokrajinsku „razvojnu banku” s dominantnim državnim kapitalom. U saopštenju se dodaje da je „država preuzimajući Metals banku spasila više od 50.000 radnih mesta i preko 3.400 preduzeća”. Ne kaže se koja je to država uradila – Republika Srbija ili Pokrajina Vojvodina. Na čiji je trošak to učinjeno? Koji je bio interes prosečnog poreskog obveznika u Srbiji da dokapitalizuje i potom izdržava tu propalu banku?

Odgovore na ova pitanja neće dati kontrolori NBS, niti se tako nešto od njih očekuje. To mora da učini tržište i sistem u kome politika zaodenuta u nekakav državni interes neće donositi pogubne ekonomske odluke bez ikakvih posledica.

Problem je što ova razvojna samoobmana nije jedina, jer gotovo sve naše banke, u kojima je država gazda, beleže slabe rezultate i grcaju u gubicima pa su im bile neophodne dokapitalizacije vredne na desetine miliona evra.

I za celu ovu priču važan je još jedan detalj. Gotovo strepnja. Nova vlada je povukla iz starog saziva skupštine predlog zakona o razvojnoj banci. Neki glasovi govore da će se taj projekat opet naći pred poslanicima. Dešavanja u pokrajinskoj razvojnoj banci, koja sa izvornim značenjem te reči nema ništa zajedničko, jer radi kao svaka druga komercijalna banka, nisu, niti mogu biti preporuka za takav zakon. Možda je, ko zna, bolje od toga odustati, jer odobravanje nenaplativih kredita nije neka naročita mudrost i za to nam ne treba posebna, razvojna banka. Imamo ih već previše.