Internetom pluta bezbroj ostrva

U Beogradu, na Filološkom fakultetu, u Ruskom centru, uz podršku Ministarstva prosvete i nauke Srbije, počeo je trodnevni međunarodni naučni skup: „Kultura moderne: slovensko-japanski dijalog”, koji je okupio tridesetak učesnika.

Evropski umetnici: Van Gog, Gogen, Berdsli, kao što je poznato, stvarali su pod uticajem japanskih umetničkih tehnika, koje su, u drugoj polovini 19.veka, stekle veliku popularnost. Međutim, manje je poznato da su i slovenski stvaraoci trpeli uticaj japanske poezije i japanskog slikarstva. Skup se, zato, održava s idejom da se pokaže uticaj japanske umetnosti na srpsku, rusku i poljsku kulturu modernog doba. Istovremeno, biće pokazan i uticaj ruskih pisaca i režisera: Tolstoja, Dostojevskog, Stanislavskog, na japansku književnost, filozofsko-političke ideje i pozorište.

Pored srpskih istraživača sa Filološkog fakulteta, Instituta za književnost i Univerziteta lepih umetnosti, na skupu učestvuju i naučnici iz Rusije, Australije, Crne Gore, a iz Japana je došlo petnaestak naučnika. Među njima su Tecuo Moćizuki (slavista), Mićitaka Suzuki (vizantolog), Keiđiro Suga (pesnik), Šuhei Hosokava (proučavalac dijaspore), Susumu Nonaka (proučavalac ruske filozofije i književnosti), Šinići Murata (teatrolog), Viktor Niželjski (glumac i režiser). Iz Srbije,u radu naučnog skupa, učestvuju:japanolozi Danijela Vasić i Dalibor Kličković, kao i Tanja Popović, Bojan Jović, Bojan Čolak, Vojislav Karanović. Skup vode slavista Kornelija Ičin i japanolog Kajoko Jamasaki.

Naučni radovi se bave problemima etike u japanskoj moderni, bescrkvenosti u Japanu, germanskim mitom u japanskoj kulturi, rusko-japanskim ratom. Deo referata je posvećen poeziji (žanru tanke i haiku poezije, slobodnom stihu u japanskoj poeziji) i prozi (Mišimi, Rozanovu, Kobo Abeu, Sosekiju), deo pozorištu i filmu (prostoru u japanskom pozorištu, telesnoj izražajnosti u slovenskom i japanskom pozorištu, uticaju japanske umetnosti na Ejzenštejna), a deo intermedijalnim proučavanjima (zenbudizmu i konceptualizmu, japanizmima u delu Danile Vasiljeva, vezama dela Nadežde Petrović i pisca Morija, Stravinskom, japanskoj gravuri i poeziji Ahmatove).

Takahaši Fumihiro, iz Centra za postdiplomske studije Okajama univerziteta – Katedra za proučavanje društva i kulture, govorio je o odlikama etičke misli u modernom Japanu. Iako govorimo o modernoj japanskoj etičkoj misli, ukazao je na to da je ona iznutra veoma raznovrsna i da postoje mnoge različitosti u zavisnosti od pripadnosti društvenom sloju ili području. Ovoga puta, on se ograničio samo na činjenicu da je moderna japanska država pojedincima nalagala etiku zasnovanu na odnosima subordinacije. Tanaka Hirojuki govorio je o „čoveku-kutiji” u modernom Japanu. Ljudi se putem interneta, smatra, povezuju da bi našli one sa kojima dele ista interesovanja i sistem vrednosti, i s njima formirali male zajednice. Internet je okean kojim plutaju bezbrojna ostrva, a ulaz i izlaz svakog od njih, uvek su i svimaotvoreni, ali među tim ostrvima nema nikakvih veza.

O „suvišnom čoveku”, u delima ruskih pisaca i u stvaralaštvu japanskog pisca Nacume Sosekija, govorio je Dalibor Kličković. „Suvišni čovek” smatra se vrstom arhetipskog junaka ruske književnosti 19. veka. Rođen unutar bajronovske tradicije, suvišni čovek će neke romantičarske crte zadržati u svim svojim varijantama, od Griboedova do Dostojevskog.

Naučni skup se završava sutra posetom učesnika manastirima Ravanica i Manasija i Smederevskoj tvrđavi.