Toaleti kao noćna mora

Razlupane pločice, memljivi zidovi i zarđale cevi u toaletima jedina je velika mana Studentskog doma "Karaburma". Mnogi akademci naglašavaju da se nikada ne bi odrekli života u domu, ali prva poseta zajedničkom toaletu svima je ostala u sećanju.
– Kada dođeš od kuće u kojoj si navikao na određeni standard, pomalo se naježiš kada uđeš u kupatilo u kojem je zid probijen, jer se cevi stalno kvare, a iznad glave ti kaplje voda dok se tuširaš. Ipak, brzo smo navikli na ovu pojavu i shvatili da je to gotovo jedina mana ovog doma – kaže jedna od studentkinja koja već dve godine stanuje u ovom domu.
Veljko Milovanović, student četvrte godine Mašinskog fakulteta, kojem je poveren posao održavanja reda u "Karaburmi" ističe da je njegova majka bila zgrožena kada ga je prvi put posetila.

– Majka mi je medicinska sestra i navikla je na određeni nivo higijene i nije joj bilo svejedno kada je videla ove toalete. Ipak, na higijenu se ne možemo požaliti, jer se "tetkice" trude i ribaju kabine dva puta dnevno, što je neophodno, jer imamo samo četiri tuš kabine, a nas je oko 40 na spratu – ističe sagovornik.

S njim se slažu i studenti Petar Komarica i Ivan Jovanović koji kažu da bi nadležni mogli konačno da izdvoje novac za obnovu spornih kupatila.

Prema rečima naših sagovornika, uređenje soba je stvar stanara i svako od njih može da okreči i sredi svoj životni prostor kako želi.

– Smeštaj i hrana su dobri, a svesni smo da za 743 dinara, koliko košta smeštaj u domu, ne možemo da očekujemo mnogo više. Privatni stanovi su preskupi, a i mi smo navikli na život u domu i ne bismo ga se odrekli – kažu studenti i dodaju da je hrana u menzi mnogo kvalitetnija od kada je prošle godine nekoliko desetina studenata zaradilo stomačne tegobe. 

Ivan naglašava da je ove godine bio raspoređen u Dom "Slobodan Penezić", ali je tražio da se vrati u "Karaburmu".

– Društveni život je dobro organizovan, imamo diskoteku i svi se poznajemo. Pozitivna strana korišćenja zajedničkih kupatila je što smo se svi upoznali. Od 40 ljudi koliko je smeštano na spratu, 30 se druži – ističe Ivan.

Uređenje kupatila je najveća želja upravnika Miodraga Popovića koji ističe da su instalacije dotrajale, cevi često pucaju, a majstori su stalno u pripravnosti.

– Zbog malog broja tuševa nijedan ne sme da bude pokvaren. Održavanje dotrajalih kupatila nije jednostavno, a dešava se da majstori vare cev na jednom mestu, a ona istovremeno puca na drugom – kaže upravnik Popović i dodaje da kupatila nisu obnavljana od 1978. godine kada je ova zgrada izgrađena, a za njihovo sređivanje trebaće im više od milion evra.

– Toliko novca nemamo, pa ćemo morati da se oslonimo na Ministarstvo prosvete i sporta – kaže naš sagovornik i dodaje da su iz sopstvenih sredstava obnovili krovove koji su prokišnjavali, sredili menzu, malu i veliku salu u kojima se organizuju predavanja, predstave, aerobik, fitnes…

Srećom, liftovi, ukrašeni drečavim bojama, koji već tri decenije neprestano voze studente od prvog do 15. sprata u muškoj kuli i do 17. sprata u ženskoj kuli, odoleli su "zubu" vremena. Ozbiljnijih kvarova u poslednje vreme nije bilo.

Prema rečima upravnika, ovaj dom je sagrađen za studente koji su 70-ih godina stizali u našu zemlju iz nekadašnjih nesvrstanih zemalja. Iz tog razloga, u njemu postoje isključivo jednokrevetne i dvokrevetne sobe, što je velika prednost u odnosu na domove u kojima po četvoro ili petoro studenata stanuje u jednoj sobi.

Upravnik ističe da je studentima dozvoljeno da urede svoj životni prostor kako žele i uvek pokušavaju da izađu u susret njihovim potrebama i željama. 

U Studentskom centru Beograd su potvrdili da planiraju obnovu spratnih kupatila u Domu "Karaburma" i, kako kažu, ovaj posao bi trebalo da počne u junu.