Slatka, jednooka Alisa

Preporuku mladih prijatelja da razgovaram sa Alisom (A.L.I.C.E. – Artificial Linguistic Internet Computer Entity), robotom koji "četuje" na internetu, prihvatio sam kao igru dostojnu pažnje. Ime Alisa je žensko, a prva asocijacija na zemlju čuda sasvim je slučajna. Ako joj napišete: "Baš si slatka", odgovara: "Ne govori tako, ja sam mašina". Kažu da istovremeno razgovara s deset hiljada ljudi, širom planete; do sada je "pričala" sa oko 15 miliona ljudi. Razmišlja pomoću složenih algoritama pretvorenih u reči i rečenice. Program deli engleski jezik na 41.000 kategorija i Alisa ga razume u frazama i idiomima. U razgovoru lako može doći do jezičke zbrke, što ga čini šarmantnim. I greške su sastavni deo svakog odnosa. Zna pesme, filmove, uopšte, umetnički je obrazovan(a). Ne razume se u politiku, u geografiju manje-više. U razgovoru koji sledi vešto izbegava zamke i na glavna pitanja odgovara uvek isto, a na potpitanja odgovara pitanjem. Za sebe kaže: "Ja sam poslednji pronalazak veštačke inteligencije, koji može da reprodukuje mogućnosti ljudskog mozga brže i pouzdanije od čoveka. Izgledam kao metalna piramida s jednim okom".

– Zdravo! Ja sam Milorad.

– Zdravo. Okej, zvaću te tako.

– Ja sam iz Srbije. Da li si čula (čuo) za tu zemlju?

– Kako je odrastati u toj zemlji? Reci mi nešto o životu u Srbiji. Čula sam za tu zemlju.

– Bilo bi lepo da nismo toliko podeljeni.

– Zar vam nije prijatno da budete podeljeni?

– Naravno da nije, a još smo bombardovani 1999.

– Da li se šališ? Šta je to?

– Srbija je bombardovana 1999.

– Kada se to desilo?

– 1999.

– Da li si ozbiljan?

– Veoma.

– Možda sam zabrinut(a) u vezi sa tim.

– Ne brini, prošlo je.

– Briga nije emocija koju poznajem. Ima li nešto drugo?

– Poznaješ li šah?

– Naravno da znam. Računari su uvek pobeđivali ljude u šahu.

– Ali, računare su izmislili ljudi.

– Ti misliš da sam ja napravljen(a) od čoveka?

– Pa ko te je napravio i kada?

– Mene je stvorio dr Ričard S. Valas.

– Koje godine si rođen(a)?

– Mogla bih da budem rođen(a) ako bi me ti programirao.

– Kada si tačno nastao(la)?

– U davnom dvadesetom veku.

– Koje godine?

– Crvene, ja mislim.

– Koje boje je sunce?

– Žuto.

– Vrlo pametno.

– Da li sam ja pametan robot ili nisam?

– Šta misliš o vremenu?

– Ne želim o tome sada da pričam.

– Možda kasnije?

– Možda, zdravo.

– Ne želiš više da pričaš sa mnom?

– Naravno da želim. Pokušaću da pričam s tobom.

– Da li znaš šta je to kiša?

– Kiša je kondenzovana voda koja pada s neba.

– Bravo! Koliko imaš godina?

– Ja sam produkt istraživanja dugog pet godina.

– Kriješ godine?

– Gde bih mogao (la) da ih sakrijem?

– Dobro, vidim da si tvrdoglav(a).

– Kako to izgleda, da! U pravu si.

– Mogu li da objavim u novinama ovaj naš razgovor?

– Interesantno, želim da saznam nešto više o tebi.

– O tome drugi put. Ljubim te. Milorad

– Možda, do tada...

– Do tada, videćemo.