Srpskom narodnom potrebno provetravanje

Novi Sad – Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu zahteva hitno „provetravanje”. Izuzetno vredan jubilej – 150 godina od osnivanja, nije obeležen kao dolikuje našem najstarijem teatru, a zbog dovođenja nekih ljudi, i privatnih trange-frange kombinacija, kojima se plaćaju enormni honorari, zapostavljaju se kvalitetni reditelji, glumci i koreografi u sopstvenoj kući.

Ovo ističe Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima i član Upravnog odbora SNP-a, za koga tvrde da jedini ne ćuti na sednicama ovog tela.

– Jubilej smo obeležili kao dan osnovne škole u Karlovcima ili u Malom Iđošu – kaže Dimić. – Skoro da nisu pominjani ni 150 godina postojanja, ni plejada silnih glumaca. Iz šturog govora upravnika pozorišta gotovo da se nije moglo razaznati koju institucija predstavlja, i da nije bilo predsednika pokrajinske Vlade Bojana Pajtića, koji je naveo Miru Banjac i još neke glumce, od toga ne bi bilo ništa. Jedna žalosna predstava!

Sagovornik „Politike” navodi da nije bilo ni čestite izložbe, ni saradnje sa muzejima pozorišne umetnosti Vojvodine i Srbije, a ni prave monografije da bi se predstavilo Srpsko narodno pozorište kao kuća od značaja za čitav region, kao i njeni umetnici.

– Ne mogu da se brane da nije bilo para – tvrdi Dimić. – Samo troškovi međunarodne saradnje SNP-a koštaju godišnje 12 miliona dinara. Ogromni honorari, takođe, plaćaju se i ljudima sa strane, u ova krizna vremena. Pitanje je, međutim, u kojem pravcu ide ta saradnja sa Budvom, Brionima... Sve liči na takozvanu klanovsku saradnju! To pokreće loše odnose i izaziva opravdana pitanja u javnosti. Pravac koji bi trebalo da neguje nacionalni teatar, prema njegovim rečima, trebalo bi da bude domaća drama, domaći balet... Kaže da nije na odmet da u sve to ponekad budu uvedeni režiser ili koreograf koji će dati jedan novi kvalitet, ali da to zaista bude kvalitet, a ne kao do sada, po principu: ja tebi – ti meni.

– Premijeru Čehovljevog „Galeba” u oktobru trebalo bi da režira Tomi Janežić za honorar od 20.000 do 30.000 evra, a on je kudio našu državu i narod – čuli smo od Dimića. – Bez obzira na njegove kvalitete, nacionalni teatar kao što je SNP, to ne bi smeo da prihvati. Može on da režira i u Kikindi, i u Subotici, i da bude normalno plaćen, ali u SNP-u... Imamo sjajnog reditelja Predraga Štrpca i toliko drugih talentovanih ljudi kojima treba dati šansu.

Dimić ističe da ljudi u kulturi moraju da shvate da su odgovorni za svoje postupke, i da ne mogu da se oglušuju na upozorenja iz Upravnog odbora, sindikata i javnosti. Zaposleni u kući, koji suštinski bolje poznaju stanje nego članovi UO, veoma često ukazuju na pojedine nepravilnosti rukovodilaca, pre svega u Baletu, pa i u Operi i Drami, ali niko ne reaguje:

– Prilikom izbora direktora Drame rekao sam da se radi o sukobu interesa – naglašava Dimić. – Ne zbog toga što ne cenim Borisa Isakovića, koji je zaista sjajan i kao glumac i kao pedagog, ali se ne može biti stalno zaposlen u Akademiji, raditi i primati milion dinara u SNP-u, snimati dva filma i voditi kvalitetno Drama. Ako smo članovi UO, onda smo i savest ove kuće i moramo da skrećemo pažnju da nešto neće biti dobro, ili može loše da odjekne u javnosti, kao što su loše odjeknuli enormni honorari gostujućih saradnika.

On naglašava da u UO SNP-a ima nekoliko stručnih ljudi, ali se „boje svoje senke” i ćute. Pita se zašto su prihvatili da budu u UO i kaže da bi ih možda i razumeo da su u„Naftagasu”, pa da to rade zbog 200.000–300.000 dinara nadoknade.

– Ovo drugo ne razumem – naglašava Dimić. – Predsednik upravnog odbora je na funkciji 12 godina. On i upravnik se ponašaju kao da je SNP njihovo privatno vlasništvo. Moraju doći novi ljudi! Novi upravni odbor, novi upravnik! Sve „pedalirati” zajedno sa mnom! Ne može svako biti upravnik, direktor Drame, Baleta ili Opere. To moraju biti ljudi od autoriteta koji će reprezentovati instituciju.

Sagovornik „Politike” kaže da je u SNP-u neophodno obaviti kompletnu reviziju poslovanja, investicionih ulaganja i izdavanja prostora u zakup. Nažalost, teška situacija je samo refleksija stanja u celom kulturnom prostoru, koji je bez neophodne kontrole i reda postao velika praonica novca.

----------------------------------------------

Isterajmo politiku

– Da bi naša kultura prezdravila, iz nje mora da izađe politika – smatra Žarko Dimić. – Imamo SANU, Maticu srpsku, SNP i Narodno pozorište, koji treba da budu temelji. Ali, ti temelji su poljuljani samim tim što ne radi Narodni muzej, što nema stalne postavke u Muzeju savremene umetnosti... Ni u Karlovačkom muzeju nema stalne postavke koja bi kazala šta je bilo centar srpske duhovnosti i kulture dva veka. Moj glas je glas vapijućeg.

----------------------------------------------

Zašto se ne snimaju predstave?

– Neshvatljivo je da SNP i Radio-televizija Vojvodine ne sarađuju u elementarnim stvarima, a to je snimanje značajnih predstava u koje su utrošena velika novčana sredstva – kaže naš sagovornik. – Navodno, ne mogu da se dogovore. Zar to nije apsurdno? Sutra nećemo znati šta smo imali u SNP-u. Naprosto je neshvatljivo da svi ćute. Radio-televizija Vojvodine uopšte nema dramski program, a mogla ga je imati da je snimala neke od najboljih drama SNP-a. Iz iste kase građana Vojvodine izdržavaju se dve kuće, a nikako da urade pravu stvar. Tu se preklapaju lični i klanovski interesi.