Raseljavanje Roma na francuski način

U vreme Nikole Sarkozija to se zvalo „proterivanje”, a socijalisti sada širom Francuske sprovode akciju „raseljavanja” divljih romskih naselja.

Ovi stanari koje kontaktiraju francuski i strani mediji tvrde da je izmenjen samo termin, a da je reč o istom brutalnom načinu da im se uništenjem kampova, kartonskih udžerica i prikolica život u Francuskoj učini nepodnošljivim.

Samo tokom ovog meseca raseljeno je desetak takvih naselja u okolini Pariza, Liona, Lila...

Scenario je manje-više isti: policija ulazi u naselje u svitanje. Romi se bude navrat nanos, deca plaču, a jednom kada se svi razbeže, u kamp ulazi buldožer i ruši sklepana staništa i prikolice.

Predsednik Fransoa Oland i vlada tvrde da je „raseljavanje neophodno iz sanitarnih i bezbednosnih razloga”.

Manuel Vals, ministar unutrašnjih poslova kaže da ni kao ministar, ni kao ubeđeni levičar ne može da dozvoli postojanje tako jadnih naselja bez vode i struje. On žali što vlasti u Rumuniji i Bugarskoj, odakle mahom Romi dolaze, „nisu učinile ništa da ih integrišu u društvo” i za septembar najavljuje put u Bukurešt. Vals traži od Brisela da se problem reši „na evropskom nivou”.

Domaće i strane organizacije za zaštitu ljudskih prava, migranata, Roma, zgrožene su francuskim stavom, pogotovo što je Oland u predizbornoj kampanji obećavao da će pitanje Roma rešavati na mirniji i dostojanstven način, „kako dolikuje socijalistima”.

Mediji citiraju izvesnog Ljupčeta iz Rumunije koji je sa petoro dece i ženom isteran sa privremenog ognjišta u blizini Liona.

„Otkad je moja Rumunija postala članica EU bio sam po raznim zemljama i svuda su nas Rome proterivali, ali nigde nisam video takvu mržnju i brutalnost kao u Francuskoj.”

Iako je obećala, francuska vlada im ne nudi nikakvo socijalno zbrinjavanje. Umesto toga, dobijaju besplatnu kartu za Rumuniju, i po 300 evra za odrasle a 150 za svako dete u porodici.

Koliko god da ih isteruju, raseljavaju i progone, broj Roma u Francuskoj već godinama se ne menja. Prema procenama organizacija za ljudska prava njih je oko 15.000. Ako se jedan kamp uništi, prelaze u drugi tek stvoreni, ili otputuju da bi se vratili.

Ankete pokazuju da 80 odsto Francuza odobrava nasilno raseljavanje Roma, mada istovremeno 70 odsto ne veruje da će se time išta postići.

Francuska je, svesna nepopularnosti ovakvih mera, najavila da će od sledeće godine olakšati zapošljavanje stanovnika koji dolaze iz Rumunije i Bugarske. Ali, istovremeno su objavljeni podaci da se broj nezaposlenih Francuza ovih dana približava simboličnoj granici od tri miliona. A to su oni koji glasaju.