Gušće sito za penzionere

Najstariji invalidski penzioner u Srbiji rođen je 1901. godine. Gura, dakle, 111 godinu i redovno prima invalidsku penziju od 22.000 dinara. Nije velika, ali, hvala Bogu, i dalje pristiže dva puta svakog meseca. Penzionisan je, po svoj prilici, kada je zakon dopuštao da se u invalidsku može otići i zbog bolnog kurjeg oka na stopalu.

Među najstarijim iz kategorije zaposlenih ima još nekoliko korisnika – jedan je rođen 1902. i dvoje 1906, dok je najstariji iz kategorije poljoprivrednih invalidskih penzionera rođen 1910.

To je jedna strana naše penzionerske svakodnevice.

Druga se odnosi na podatak koji je „Politika” pre neki dan objavila –evidencija PIO fonda pokazuju da je manje invalidskih i porodičnih penzionera. Ne mnogo, za pola ili nepun ceo procentni poen, ali oni svedoče da je danas „sito” za odlaske u penziju ili za nasleđivanje porodične penzije mnogo gušće nego minulih decenija.

Pozitivno rešenje za invalidsku penziju danas dobijaju samo oni koji su proglašeni potpuno nesposobnim za rad. Oko 60 odsto invalidskih penzionera ne poziva se na kontrolni pregled, jer im je zdravstveno stanje veoma teško. Preostali, međutim, ne mogu mirno da spavaju, jer im se tri godine od uspostavljanja prve dijagnoze zakazuje novi pregled. Uglavnom je reč o mlađim ljudima, kojima rešenja mogu biti i poništena.

Čini se da je radikalan rez bar kada su invalidske penzije u pitanju, napravljen 2003. godine donošenjem novog zakonom, posle čega se ovo pravo ostvarivalo samo ukoliko je postojao potpuni gubitak radne sposobnosti.

Od tada više ne postoji „preostala radna sposobnost” (treća kategorija), skraćeno radno vreme (druga kategorija). Pre toga, činjenica je, uslovi su bili mnogo liberalnije definisani prethodnim zakonima.Ne treba, naravno, zaboraviti ni mnoge afere sa prevremenim penzijama koje danas ne potresaju zdravstvene i penzione institucije.

I reforma PIO fonda iz 2010. godine nije zaobišla invalide. Na insistiranje MMF-a, koji je malo-malo opominjao srpske pregovarače da preispitaju broj ovih penzionera, jer nije prirodno da ih ima toliko, domaći su presavili tabak i proverili koliko nam je nacija stvarno bolesna. Evidencije PIO fonda jasno pokazuju da smo u poređenju s 1989. godinom danas „mnogo zdraviji”. Te godine, koju je obeležio tadašnji premijer Ante Marković, registrovan je apsolutno najveći broj invalidskih penzionera od čak 41,25 odsto. Danas je prepolovljen i u Srbiji ima 20,5 odsto penzionera ili 346.665 onih koji primaju invalidninu.

Kako stvari stoje uSrbijiod ukupnog broja onih koji žive od invalidske penzije njih 315.229 bivši su radnici administracije, državnih i javnih preduzeća. Invalidsku penziju prima i 17.043 bivših radnika samostalnih delatnosti, a najređe je traže i dobijaju oni koji i najteže rade – poljoprivrednici kojih je oko 13.646.

Solidarnost sa onima koji ne mogu više da rade ostaje i dalje na snazi, ali ne i njene zloupotrebe. Zato treba i dalje insistirati na poštovanju, ako ne drugih, ono bar moralnih principa – da u invalidsku idu samo istinski invalidi.