Policajac – žrtva sopstvene savesti

Aleksandar Stevančević, mladi policajac prve klase, za 60 dana saznaće da li je, obavljajući svoj posao, zaražen HIV virusom i hepatitisom Ce. Do tada bi trebalo da mu bude saopšteno i da li će disciplinski biti kažnjen u postupku koji se vodi protiv njega i još trojice njegovih kolega.

Tridesetdvogodišnji Zoran A., uhapšen je 24. avgusta u Ustaničkoj ulici u Beogradu i smešten u pritvor u zgradi policije Voždovac. Dan kasnije, on je zahtevao da ode do toaleta i to mu je omogućeno uz pratnju. Obezbeđivao ga je Stevančević s kolegom.

U toaletu Zoran A. je iznenada nogom razbio keramički lavabo i počeo oštrim delovima da gađa policajca udaljenog svega metar, pokušavajući istovremeno da iseče sebi vene. Policajcu Stevančeviću, koji ga je krvavog uhvatio i sprečio pokušaj samoubistva, bilo je poznato da je Zoran A. zaražen sidom i hepatitisom Ce. Ipak, on je agresivnog pritvorenika uspeo da savlada pri čemu je zadobio rane na levoj šaci i ogrebotine na vratu. Stevančević zna da je ugrozio sopstveno zdravlje i život, ali smatra da je svoj posao uradio savesno i, veruje, čvrsto po propisu.

Savladanog i vezanog, ali opasnog i nepredvidljivog, Zorana A. policija je odvela u Urgentni centar gde su lekari konstatovali povrede i ušili mu razderotine na levom laktu i podlaktici. Policajcu Stevančeviću lekari su takođe pregledali rane i rekli mu da dođe i izvadi krv za 22 dana, koliko je najmanje potrebno da bi se ustanovilo da li je zaražen najtežim i nažalost neizlečivim bolestima.

Dok smo razgovarali s njim nismo primećivali strah, ali našeg sagovornika boli to što se protiv njega i drugih policajaca koji su učestvovali u savladavanju pokušaja samoubistva vodi disciplinski postupak.

– Prvo se ispituje valjanost postupaka policajaca, pa tek onda postupci osumnjičenih i privedenih. Mi kao da smo građani drugog reda. Zar i za policajce ne postoji pretpostavka nevinosti? Strogo se vodi računa da ne budu narušena prava i bezbednost pritvorenika, ali šta je sa policajcima? – pita Stevančević, koji ima sedam godina radnog staža i prima platu od oko 40.000 dinara.

Komandir policijske stanice Voždovac, Miki Stavrić, glavni policijski inspektor, ističe hrabrost svojih saradnika i veruje da su svi zaslužili pohvale. Kaže i da je u opisu policijskog posla i imperativ da bezbednost pritvorenika bude očuvana. U ovakvoj situaciji kada je povređen, kroz disciplinski postupak se utvrđuje da li su policijski službenici preduzeli sve mere da se spreči samopovređivanje. Napominje da je to tako, iako ističe svoje razumevanje zbog toga kroz šta sve policajci moraju da prolaze u ovakvim slučajevima. Stavrić kaže i da se u ovom, ali i svim drugim slučajevima kad je reč o postupanju policajaca, izuzetno vodi računa o principu srazmernosti, odnosno da se primenjuju najblaža sredstva prinude. Trenutno postoji praznina u Pravilniku o postupanju policijskih službenika sa uhapšenim osobama u prostorijama za zadržavanje. Nije jasno definisano šta treba uraditi u slučajevima kada pritvorenici pokušavaju svesno da sebi oduzmu život, nanesu rane, u slučajevima kada policajce pljuju, vređaju, prskaju krvlju i na svaki način provociraju ne bi li izazvali grublju reakciju i policajce doveli u problem, ali ističe da je u toku izrada takvog pravilnika.

– Pohvalu zaslužuje i policajac koji je uhapsio Zorana A., koji je, opirući se hapšenju, izvadio pištolj. Kolega Miloš Ivanović, iako je imao pravo da puca u Zorana A., ispalio je dva hica u vazduh, upozorio ga, savladao i vezao upotrebivši samo fizičku snagu – kaže Miki Stavrić, komandir policijske ispostave Voždovac. On se seća iz svoje dvadesetogodišnje prakse niza riskantnih slučajeva u kojima je život i zdravlje policajaca dovedeno u pitanje, samo zato što su odgovorno obavljali dužnost.

On napominje da su pritvorske prostorije pod video-nadzorom i da se snima sve što se dešava. Te prostorije i samu stanicu obilazili su i predstavnici Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja Saveta Evrope i nisu imali primedaba. To pravo ima i zaštitnik građana koji kontroliše da li se poštuju prava privedenih osoba.

Zoranu A. su, takođe po propisu, pročitana njegova prava i on je potpisao papir da je s tim upoznat. Inspektor Stavrić kao važnu činjenicu navodi da po međunarodnim standardima čak ni ovako autodestruktivne, izuzetno agresivne ličnosti u pritvoru ne smeju biti vezane. Čak i vezani pritvorenici mogu udarati glavom o zid i tako sebe povrediti. Te povrede, neretko, pokušavaju da pripišu policiji. Zato se vodi detaljan zapisnik o postupanju prema zadržanoj osobi.

Policajci su pokušali da Zorana A. smeste u psihijatrijsku bolnicu „Dr Laza Lazarević”, ali ga tamo nisu primili. I u Urgentnom centru napravio je ozbiljan eksces. I tu je tražio da ode u toalet, a kada ga policajci nisu odmah odveli, nekako je skinuo šorts i hteo da urinira pred majkom sa dvoje dece koji su čekali u istom hodniku. Policajac je uspeo da mu ponovo navuče šorts.

Drugi pokušaj samoubistva dogodio se tu, u Urgentnom centru. Zoran A. je pokušao da iskoči kroz prozor, ali su policajci uspeli to da spreče. Pokušavao je i da ugrize policajce i tako ih zarazi. Vraćen je u pritvorsku ćeliju u stanici Voždovac.

– Sve ovo obični građani ne znaju. To je možda i dobro, iako se prečesto olako kaže: „To im je u opisu posla”, a malo ko je u stanju da sagleda sve probleme i suštinu. Javnost paušalno osuđuje policiju i za činjenje i za nečinjenje – kaže komandir Stavrić.

Zoran A. pokušao je i po vraćanju u stanicu da se ubije – treći put za 24 sata. Hteo je zubima da pokida konce kojima su rane bile ušivene. Tada je vezan, iako, kako je već rečeno, to nije baš po propisu. Ali, policajci nisu znali šta drugo da urade.

Trenutno, Zoran A. se nalazi u specijalnoj bolnici u Centralnom zatvoru. Vezan je za krevet.

----------------------------------------------

Dosije Zorana A.

Zoran A. ima 32 godine. Po sopstvenim rečima u zatvoru je proveo 11 godina. Od toga, kako tvrdi, sedam godina u izolaciji, a 12 puta bio je ranjavan iz pištolja. Osuđivan je za razbojništva, razbojničke krađe, krađe vozila... Sada se tereti za držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih sredstava. Policija još nije odlučila s čim će sve pred tužioca, jer se pored iznude (reketiranje) i napada na službeno lice, razmatra i da li ga treba optužiti za pokušaj namernog prenošenja opasnih i neizlečivih bolesti.