Ustav čeka promene, BiH tone u krizu

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Na samom isteku roka za postizanje dogovora o promenama Ustava BiH u skladu sa presudom Suda za ljudska prava u predmetu „Sejdić i Finci”, svoj predlog „zatvaranja” ovog pitanja uputiće u parlamentarnu proceduru i Socijaldemokratska partija (SDP).

Lider ove stranke Zlatko Lagumdžija nije precizirao o kakvom predlogu je reč, ali je potvrdio da se razlikuje od predloga koji su već uputila dva HDZ-a.

Predlog dva HDZ-a menja dosadašnju praksu izbora članova Predsedništva BiH, odnosno njihov izbor prenosi u Parlamentarnu skupštinu BiH, na taj način se direktni izbor tročlanog Predsedništva zamenjuje indirektnim, što nije prihvatljivo za Republiku Srpsku.

Predsednik RS Milorad Dodik ranije je najavio da će političke partije iz RS dostaviti svoj predlog ustavnih amandmana kao „odgovor” na predloge političkih partija iz Federacije BiH. On je naglasio da RS neće odustati od direktnog izbora, „čak i po cenu zastoja evropskog puta koji i dalje treba da bude primaran”.

Analitičari iznose obeshrabrujuće procene i tvrde da domaći lideri neće uspeti da u dogovorenom roku ispune prvi zacrtani cilj iz „mape puta”, jer umesto zajedničkog nude različita rešenja koja su međusobno udaljena „kilometrima”.

Iz Brisela za sad nema najava o mogućim sankcijama, ali i dalje stižu upozorenja da je sprovođenje presude, koja omogućava i pripadnicima nacionalnih manjina u BiH da mogu da se kandiduju za Predsedništvo i delegate Doma naroda, uslov za kredibilnu kandidaturu BiH.

Nesporazumi oko ključnog pitanja za pokretanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju samo su deo priče o BiH koja je u dubokoj krizi, jer politička svakodnevica u ovoj zemlji nije briga za narod i evropski put, nego borba za fotelje oličena u stalnim rekonstrukcijama vlasti, kršenju ustava i zakona, te smenama koje epilog dobijaju uglavnom pred ustavnim sudovima.

U sarajevskim političkim krugovima neretko se može čuti da su glavni krivci za „potonuće” BiH Republika Srpska i retorika njenog predsednika koji neće nikakav dogovor jer mu je cilj raspad zemlje.

Međutim, neki, poput Marka Preleca, direktora Balkanskog projekta Međunarodne krizne grupe, mišljenja su da RS „mnogo energičnije radi na evropskim reformama, nego što to čine partneri u Federaciji BiH”.

Izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak smatra da je politička situacija u BiH sve teža, zbog čega institucije EU trenutno ne vide napredak BiH.

„Trenutno nemamo utisak da vlasti u BiH rade za dobrobit građana, već je na sceni borba za pozicije, novac i moć. Vlasti u BiH gube na verodostojnosti prema međunarodnoj zajednici. To je najveći problem za BiH”, izjavila je Pakova za „Dnevni avaz”.