Doručak kod Tifanija na srpski način

Mladalačke nade srpskog umetnika da solidan posao nađe u Srbiji, ostvarile su se „tamo daleko” – čak u prestonici Sjedinjenih Američkih Država. Vajar Dejan Jovanović već deset godina živi u Vašingtonu gde uspešno gradi karijeru u oblasti dizajniranja nakita. Nedavno je na Univerzitetu istočne Karoline u Grinvilu, gde predaje, imao izložbu „Dragocene veze” na kojoj su bili predstavljeni modni detalji inspirisani tradicionalnim motivima.

„Izloženi su bili razni komadi, prstenje, ogrlice, burme. Slična postavka bila je priređena početkom godine u našoj ambasadi u Vašingtonu, a 2006. izlagao sam nakit inspirisan 150. godišnjicom od rođenja Nikole Tesle”, kaže Dejan Jovanović koji je u našoj zemlji radio skulpture i spomenike u Nišu, Nikšiću, Zvorniku i Kruševcu.

– Moj posao je da klijentima ulepšam život. Pored svog umetničkog rada, pravim nakit specijalno za svaku mušteriju. Dizajniram ga tako što, na njihov zahtev, u nakit upisujem mape njima dragih mesta. Ljudi traže tu vrstu apstraktnih poruka i time njihov nakit dobija neku posebnu dimenziju – kaže naš sagovornik.

Materijali sa kojima radi su zlato, srebro, platina i drago kamenje, a motive crpi mahom iz nasleđa i arhitekture svog rodnog Knjaževca. U ovom kraju, naime, nošenje nakita vezivalo se za određeni ambijent, običaje i zvuke. Udate žene nosile su oko vrata dukate, koji pri hodu zveckaju, a nakon smrti muža, zveket njihovih đerdana dobijao bi drugačiji prizvuk: njima bi udovice prehranjivale svoje potomstvo...

– Iz Knjaževca sam otišao u Lucern, pa u Vašington i, nakon samo tri nedelje, našao posao u elitnom jevrejskom studiju za izradu i restauraciju nakita i objekata, koja je radila za Belu kuću, Vašingtonsku katedralu… Kasnije sam prešao u „Tifani” gde smo detaljno radili na kompjuterskoj prezentaciji ideja. Pamtim gospodina iz Rusije koji je u „Tifaniju” bio spreman da potroši čak pola miliona dolara za unikatni poklon – priča Jovanović.

Tamošnja kultura poštovanja mušterije razvijena je do rituala. Za „Tifani” nacrte nakita rade dizajner Paloma Pikaso, ćerka poznatog slikara, i arhitekta Frenk Geri. Velike kuće, dodaje, često izrađuju nakit na jeftinijem, inostranom tržišta ali u tom kompleksnom procesu uvek učestvuju veliki timovi.

– Jedna gospođa kupila je skup prsten i posle dve nedelje došla, uplakana, rekavši da joj se prsten polomio. Kao što vam niko neće pokloniti druga automobil jer ste slupali svoj, tako i ovde sve ima svoj vek. I brilijant ako pogledate ispod mikroskopa, ipak je samo kamen, i nije nesalomiv, i čelik ako udarite – ostaće ožiljci, a pošto mušterija nije želela da kaže kako je uspela da prsten prepolovi, nismo mogli ni da joj pomognemo – kaže naš dizajner dodajući da velike kuće imaju odličan marketing, pa ljudi veruju da je i njihov glamur neuništiv.

Želeći da ne ostane samo zanatlija u velikom timu, već i da potpisuje svoja idejna rešenja, Jovanović je otvorio studio (www.djstudio.us), i pokušao da izgradi sopstveno ime. Prijatelji veruju da je uspeo u tome, pa kada im pokloni nakit, insistiraju da im ugravira i svoj potpis – za koju deceniju, nadaju se, vredeće daleko više.

– Skulpturom se više ne bavim jer je bolje fokusirati se na jednu oblast i u njoj biti najbolji. Zato nakit shvatam kao skulpturu u malom. Mogu da radim ceo dan, i da mi nikada ne bude dosta. Vremenom steknete poverenje ljudi i posao počne da teče kao voda ispod vodenice. Neko ima nameru da na brzinu zaradi mnogo para, a neko drugi, da se točak vodenice lepo okreće – kaže Dejan Jovanović.

Ideje za stvaranje naš sagovornik crpi na putovanjima. Tako je bilo i nedavno u Kini, gde je posmatrao ogromne reljefe ove drevne civilizacije, fotografisao ruševine u Argentini, ili seoca koja nestaju u brdima Sijene...

Ekonomska kriza, kako svedoči, nema uticaja na njegov profit.

– Ipak čovek mora u nečemu da uživa. Pa bila to i sitnica ali dizajnirana samo za vas.