Srpsko groblje u češkoj šumi

Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik odlučio je da zaustavi izgradnju vodovoda u mestu Jindrihovica kako bi deo te teritorije poklonio Kraljevini SHS, u znak sećanja na poginule Srbije u Prvom svetskom ratu. Danas je na tom mestu mauzolej u kome se nalaze kosti više od 7.000 srpskih vojnika, koji je vlasništvo Srbije. Sa istorijom, ali i problemima ovog spomenika, smeštenog na samoj granici sa Nemačkom, upoznaje nas Dejan Ranđelović, kome je naša ambasada poverila čuvanje mauzoleja.

– Tokom Prvog svetskog rata ovde se nalazio najveći zarobljenički logor na teritoriji Austrougarske. Dok su drugi logori bili jednonacionalni, u ovom je bilo Srba, Rusa, Italijana, Rumuna, Poljaka, Litvanaca. Srpski vojnici su bili najbrojniji i reč je uglavnom o zarobljenicima sa Cera i Kolubare, ali i civilima – objašnjava Ranđelović.

U ovom logoru zarobljenici su umirali zbog bolesti, slabe ishrane, teškog rada u kamenolomu, gradeći fabrike udaljene po 25 kilometara. Kroz Jindrihovice je prošlo oko 40.000 zarobljenika.

– Odmah po završetku rata izgrađen je mauzolej, a ekshumacija je počela 1926. godine pod pokroviteljstvom kraljice Marije. Osim iz logora u Jindrihovicama, doneta su tela ekshumiranih vojnika iz gradova Sokolova, Aša, Heba, Teple i drugih, s ciljem da se posmrtni ostaci sahrane na jednom mestu. Tako da u kosturnici počiva 7.100 srpskih i 187 ruskih vojnika – ističe Ranđelović. Samo tri kilometara dalje, u šumi, nalazi se groblje na kome leži još oko 1.600 Srba i 64 Rusa. Ono je, kako objašnjava naš sagovornik, u vlasništvu „Šumarstva Češke republike” i u katastru nije navedeno kao groblje – objašnjava Ranđelović.

On zbog toga, kao i zbog činjenice da groblje nije uređeno, strahuje da bi češke vlasti mogle da promene namenu.

– Neko od preduzetnika je odavno hteo da to preore, ali u češkoj šumskoj upravi to nisu dozvolili. Iako se u dokumentima ne vodi kao groblje, njima je dobro poznato da ono postoji. Međutim, mene brine činjenica da Češka, po međunarodnim konvencijama, ima obavezu da takva groblje ne dira 100 godina, a posle, ako ga niko ne održava, može da ga prekopa i gradi nešto na tom prostoru. A evo za dve godine obeležićemo sto godina od početka Prvog svetskog rata – upozorava Ranđelović i ističe da je i stanje mauzoleja alarmantno, odnosno da su odavno potrebni nov krov, izolacija, malterisanje i krečenje.

Sa druge strane, Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, kaže da nema potrebe strahovati za sudbinu pomenutog groblja, jer je saradnja sa češkim kolegama veoma dobra.

– Ništa se neće dogoditi bez prethodnog dogovora. Kada je o mauzoleju reč, mi smo prošle godine bili tamo i videli smo da je situacija zadovoljavajuća. Ne mogu da kažem da je odlična, ali daleko je od katastrofalne. Naše ministarstvo brine o 6.000 ratnih memorijala u zemlji i 550 u svetu. Njihovo održavanje nije skupo, ali ni sredstva kojima raspolažemo nisu velika. Zbog toga, svake godine komisija odlučuje gde je stanje urgentno, pa za te spomenike izdvajamo značajnija sredstva – rekao je Čavaljuga.

----------------------------------------------

Zapostavljena kapela u Olomoucu

Miro Čavaljuga kaže da u gradu Olomoucu, 300 kilometara dalje od Jindrihovica, postoji kosturnica koja vapi za obnovom. Međutim, renoviranje koči nerešeno pitanje vlasništva, za koje od bivših republika jedino nije zainteresovana Slovenija.