Buš šalje nova ratna pojačanja

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 11. marta – Džordž Buš ne prestaje s ratnim kombinacijama ni u vreme turneje po predelima gde njegova zemlja nije na ratnoj nozi. Prilikom leta od Brazila ka Urugvaju on je, kako se javlja, potpisao akte da se na glavne frontove pošalje još 8.200 američkih vojnika.

U Irak bi, po toj naredbi, otišlo blizu 4.700 pripadnika trupa supersile, povrh već naloženog pojačanja od 21.500 na postojeći kontingent od oko 140.000 ratnika. A Avganistanu, gde su se akcije talibana razmahale uprkos činjenici da je tamo već oko 27.000 Amerikanaca, šef Bele kuće namenio je dodatnih 3.500 ljudi.

Prema dostupnoj specifikaciji, zadatak najnovijih pojačanja u Iraku bio bi da pruže borbenu podršku i pomognu u nadzoru zarobljenika, jer se pretpostavlja da će se njihov broj povećati. Dodatku avganistanske misije, kako danas takođe navodi "Vašington post", glavni cilj će biti ubrzanje obuke lokalnih snaga.

Za takve povećane angažmane biće neophodno i da se opet odreši kesa. Buš je, stoga, poslao pismo predsedavajućoj kongresnog Predstavničkog doma Nensi Pelosi sa zahtevom da se za novi poduhvat izglasa još 3,2 milijarde dolara, uz obećanje da će smanjiti neke druge troškove.

Do ovih prestrojavanja dolazi u vreme pojačanih trzavica između izvršne i njoj opozicione zakonodavne vlasti oko spoljne strategije, pogotovu na iračkom bojištu. Dok republikanski šef države insistira na ratnim pojačanjima, demokratska većina u parlamentu traži da se predvidi postepeno smanjivanje broja američkih vojnika na tom frontu koji sve više prerasta u građanski rat i preti da dovede do rasparčavanja Iraka. Na nagoveštaj opozicije da bi mogla da saseče finansiranje slanja dodatnih trupa, Bela kuća je upozorila da bi Buš mogao da uloži veto na takvu odluku.

Među stručnjacima su se tim povodom rasplamsale polemike. Jedni tvrde da je nadležnost za vođenje rata isključivo u rukama predsednika, dok drugi smatraju da parlamentarci imaju izvesne mogućnosti da mu ospore ratni kurs.

Pojedinim posmatračima se čini da ni šef države ni kongresmeni još nemaju jasne planove za skoro ublažavanje povećanih vojnih iskušenja Amerike. Kao ni za usklađivanje međusobnih, kako strateških tako i stranačkih, razmirica.