Poternica za generalom Zagorcem

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 11. marta – Nekadašnji miljenik i pomoćnik Tuđmanovog ministra odbrane Gojka Šuška penzionisani general Vladimir Zagorec dospeo je na hrvatsku poternicu – za sada internu, ali uskoro će, po svemu sudeći, i onu međunarodnu, Interpolovu. To je epilog njegovog nepojavljivanja u petak, na zagrebačkom sudu na koji je bio pozvan jer je osumnjičen da je svojevremeno, dok je bio Šuškov pomoćnik ministra odbrane i šef vojnog preduzeća "Alan" preko kojeg je išla sva logistika Hrvatske vojske (pa i šverc oružja za njene potrebe u vreme međunarodnog embarga), prisvojio dve torbe dragulja koje je jedan međunarodni trgovac oružja ostavio kao garanciju da će isporučiti ruski raketni sistem S-300.

Cela ta mutna priča karakteristična za tadašnje "ratno poslovanje" u hrvatskom državnom i vojnom vrhu uglavnom je poznata, ali još nije i službeno razjašnjeno kako se mladi Vladimir Zagorec od pomoćnog geometra do 1990. godine (1993. je još bio vozač generala Ivana Čermaka, koji upravo čeka početak suđenja u Hagu s dvojicom kolega Gotovinom i Markačem), za svega nekoliko godina pretvorio u jednog od najbogatijih ljudi Hrvatske, što se nekim čudom poklopilo sa njegovim imenovanjem za šefa "Alana".

Posle HDZ-ovog gubitka vlasti na izborima početkom 2000. godine Zagorec je napustio državnu službu i prešao u privatne preduzetnike, a sa sobom je odneo i spomenute dve torbe obrađenog dragog kamenja za koje se do sada tvrdilo da vrede barem pet miliona dolara. Međutim, gostujući juče na HTV nekadašnji pripadnik hrvatske tajne službe SZUP (koja je nasledila Službu državne sigurnosti) i trgovac oružjem Ferdinand Jukić izjavio je da ti dragulji vrede između 12 i 17 miliona dolara, u šta se on lično uverio dok je za račun Ministarstva odbrane pokušavao da ih proda. "Znam to, jer sam ih i ja 1993. nosio po draguljarnicama u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Johanesburgu, ali ih nigde nisam mogao prodati jer su bili obrađeni na jedinstven način", kaže Jukić, napominjući da je dragulje vratio u Ured predsednika, a da su kasnije dospeli u ruke Vladimira Zagorca s kojim su i "nestali".

Ferdinand Jukić je inače veoma zanimljiva ličnost iz tog perioda, a da dobro sarađuje s nadležnim organima u istoj emisiji potvrdio je i zamenik glavnog državnog tužioca RH Lazo Pajić navodeći da je dotični predao tužilaštvu dve torbe pune dokumenata o računima u inostranstvu na kojima je bio novac za potrebe odbrane zemlje. "Istraga o manipulacijama novcem koji je bio namenjen za odbranu Hrvatske do sada je otkrila čak 77 računa u inostranim bankama, od toga deset šifrovanih, na koje se slivao novac od donacija i prodaje društvenih stanova", rekao je Pajić, dodajući da je samo preko takvog računa u austrijskom Filahu prošlo oko 100 miliona dolara.