Izbačena reč "nezavisnost"
Brisel, 11. marta – Holandski poslanik u Evropskom parlamentu (EP) Jost Lagendajk izjavio je u nedelju Tanjugu u Briselu da je, pod pritiskom velikog broja evropskih poslanika, bio primoran da izbaci reč "nezavisnost" iz nacrta svoje rezolucije o Kosovu i Metohiji o kojoj će u ponedeljak u Strazburu glasati Spoljnopolitički odbor EP. "Jasno je da poslanici Evropske narodne partije (EPP) i socijalista ne podržavaju frazu ′nezavisnost Kosova′ (…) velika većina smatra da ubaciti reč ′nezavisnost′ u rezoluciju o Kosovu nije dobra stvar", izjavio je Lagendajk srpskoj nacionalnoj agenciji, dodajući da je na njegov predlog uloženo ukupno 186 amandmana.
Ogromna većina amandmana se, prema njegovim rečima, odnosi na prva dva paragrafa nacrta u kojima je Lagendajk prvobitno predvideo "ograničenu nezavisnost" pokrajine.
"Reč ′nezavisnost′ sam morao da zamenim frazom ′nadzirani suverenitet′, ali nije sigurno ni da će ovaj predlog proći (…), jer socijalisti smatraju da čak i ovakva fraza ide predaleko", rekao je Lagendajk.
Ukoliko bude usvojen u Spoljnopolitičkom odboru EP, predlog rezolucije bi bio stavljen na glasanje tokom plenarne sednice Evropskog parlamenta u Briselu, 28. i 29. marta. Lagendajk je izrazio "lično razočaranje" što ne postoji volja u Spoljnopolitičkom odboru EP da se u rezoluciju ubaci reč ′nezavisnost′. "Razumem da Ahtisari to ne sme da uradi da bi pridobio Rusiju u Savetu bezbednosti, ali mi u EP smo političari i trebalo bi da se izjašnjavamo što je jasnije moguće", istakao je Lagendajk.
Srpski akteri – od episkopa raško- prizrenskog Artemija, preko analitičkog Instituta 4S iz Brisela, do srpskih političkih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i G17 plus – razgovarali su u poslednjih mesec dana sa evropskim poslanicima o mogućnosti da Lagendajkova rezolucija bude ublažena odstranjivanjem najspornijih delova.
Institut 4S je nedavno, na saslušanju u Evropskom parlamentu (organizovao ga je poljski poslanik Stanislav Hrušč), ponovo ukazao na probleme sa Lagendajkovim dokumentom, a aktivne su bile i srpske političke partije preko svojih "sestrinskih" evropskih partija.
Demokratska stranka je, u tom smislu, stupila u vezu s poslanicima iz redova socijalista, a Demokratska stranka Srbije i G17 plus s poslanicima stranaka iz redova EPP-a.