Tanji Dragić zlato i svetski rekord

Od našeg specijalnog izveštača

London – Tanja Dragić je došla u London po zlato i osvojila ga je. Došla je da popravi svoj svetski rekord i popravila ga je.

Retki su sportisti koji iznesu teško breme favorita. Tanja Dragić jeste. U drugom hicu je bacila koplje 42,51 m i već tada je bilo jasno da je to nedostižno za sve ostale suparnice. Najviše joj se približila Ruskinja Sorokina kada je u poslednjem, šestom hicu, postigla rezultat 38,79 m. Ali, i to je bilo premalo da dovede u pitanje trijumf naše atletičarke.

Tanja Dragić je rođena 15. maja 1991. u Kninu, a odrasla je u Batajnici. Atletikom se bavi od sedmog razreda osnovne škole (počela je u zemunskoj Mladosti) i bila toliko talentovana da je stigla i do juniorske reprezentacije Srbije. Međutim, problem s vidom je bio sve veći, pa joj je selektor paraolimpijske reprezentacije Vlastimir Golubović predložio da se preorijentiše. Nastavila je s mukotrpnim radom i sada ubire plodove tog rada, jer je već i svetska prvakinja.

- Potvrdila sam da sam najbolja na svetu. Sačuvala sam tron, - bila je s razlogom presrećna nova paraolimpijska pobednica Tanja Dragić. - Za ovo sam se spremala veoma dugo, još od Igara u Pekingu 2008. Tamo sam bila loša i zarekla sam se da ću u Londonu da završim pobedonosno. Da budem najbolja, da mi aplaudira publika..

Uoči poslednjeg hica, mada je već bilo jasno da je zlato njeno, Tanja Dragić je zatražila od stadiona da je podrži. Zapljeskalo je sve živo na Olimpijskom stadionu i ona im se odužila. Istina, nije nadmašila samu sebe, ali je bacila preko 40,14 m. Nijedna druga takmičarka nije prebacila 40 metara. Tanja Dragić je to dva puta uspela.

Iako sve izgleda lako nije bilo tako. Dragićeva je to ovako objasnila:

- Konkurencija je bila žestoka. Uostalom dve takmičarke su bacile dalje od mog starog svetskog rekorda. Ali, da bi neko nadmašio ovaj novi moraće mnogo da se potrudi. Imala sam problem i s povredama. Primila sam tri „blokade“ u lakat i jednu u koleno, ali nije mi padalo na pamet da odustanem. Zar pred ovakvom publikom o kojoj svaki sportista može samo da sanja?!Dugo sam čekala na ovih mojih pet minuta. Ovo je pobeda glave.

Tanja Dragić je osvojila drugu zlatnu medalju za Srbiju u Londonu. Led je probio Željko Dimitrijević u bacanju čunja, a za obe zasluge pripadaju selektoru Vlastimiru Goluboviću, koji je kazao:

- Kad treniramo niko ne stoji iza nas izuzev Paraolimpijskog komiteta. Sad svi vide rezultat rada. Ukoliko bismo od Ministarstva sporta dobila samo deset odsto onoga što ima Olimpijski komitet naši rezultati bi bilo još bolji.

----------------------------------------------

Borislavi Perić-Ranković još jedno srebro

Borislava Perić-Ranković je ponovila uspeh iz Pekinga, gde je osvojila srebrnu medalju. Ona, međutim, to nije tako doživela. Srebro u Londonu je zalila suzama.

– Nisam popravila rezultat iz Pekinga. Sad se potvrdilo koliko nam nedostaju finansijska sredstva da igramo protiv Kineskinja. Nisu one ovako enigma, ali treba se navići na njihov stil. Oni dođu jedanput godišnje u Evropu, – objašnjavala je dvostruka osvajačica srebra na paraolimpijskim igrama.

Kineskinja Džou Jing je samo u drugom setu bila ugrožena. Tada je naša stonoteniserka smanjila zaostatak sa 8:4 na 8:7. Međutim, sledeći poen je pripao njenoj protivnici, pa još jedan i više se nije moglo. To je, praktično, i bio kraj finala što se tiče naše igračice. Izgubila je meč s 3:0 (11:6, 11:8, 11:4).

Posle završnog poena aplaudirala je protivnici. Sportski gest kakav se sve ređe sreće. A onda, sa suzama u očima i srpskom zastavom u rukama napravila je počasni krug po dvorani Eksel. Publika joj je uzvratila pljeskanjem kao da je pobedila. Gledaoci su videli s koliko je žara Borislava Perić-Ranković igrala i odali su joj zbog toga priznanje.

Posle pobede u polufinalu, teško izvojevane, rekla je da nije mogla svojoj dvoipogodišnjoj kćerčicu Dragani da se vrati bez medalje. Njena Beba će sada imati igračku više.

Predstoji još turnir ženskih parova. Ona će igrati s Nadom Matić, koja je očekivala mnogo više da postigne u pojedinačnoj konkurenciji i nimalo je nije utešilo što je izgubila od Kineskinje Džang, jedne od najboljih na svetu.

– Preboleću ovaj poraz i kao pravi profesionalac dati sve od sebe. Koliko mi je poznato nikada do sada na paraolimpijskim igrama Srbija nije osvojila medalju u ekipnoj konkurenciji. Možda se to iznenađenje sada dogodi, – vratio se optimizam Branislavi Perić-Ranković.

Njen trener Lazar Kurteš je naglasio:

– Ona je pravi šampion i ne voli da gubi. A nije ni navikla na poraze.

----------------------------------------------

Keslerova peta paraolimpijska medalja

Zlatko Kesler je završio paraolimpijske igre na pobedničkom postolju. Sa srebrom oko vrata. To mu je peta medalja s ovog najvećeg takmičenja za sportiste s invaliditetom. I, kako je najavio, poslednja u pojedinačnoj konkurenciji. S 52 godine je rešio da ostane na raspolaganju našoj reprezentaciji, jer će se odazivati pozivima da igra u paru.   

U finalu je izgubio od trenutno najboljeg stonotenisera na svetu Kineza Fenga s 3:0 (14:12, 11:6, 11:8). Kesleru je ovo drugo paraolimpijsko srebro, a u svojoj zbirci ima još i jedno zlato i dve bronze osvojene na šest paraolimpijskih igara (samo je u Pekingu 2008. ostao praznih ruku).

Kesler je silovito počeo i poveo sa 6:0. Međutim, to nije bilo dovoljno da ošamuti Fenga, koji se vratio u igru. Borio se naš stonoteniser do 12:12, a onda je Kinez iskoristio svoju šansu i dobio prvi set na razliku.

Pod uticajem takvog raspleta Kesler je psihološki pao u drugom setu, a u trećem je dao sve od sebe. Međutim, držao se do 8:8, a onda je u finišu Feng ponovo bio uspešniji.

- Kraje karijere mi je lepši, nego što sam očekivao. Izgubio sam od onog ko je zaista bolji od mene. Feng je imao sjajnu taktiku, - priznao je Kesler. - Nastojao je da me „odgura“ od stola, a onda slao „skraćene“ lopte, koje ja mojim kolicima nisam mogao da stignem. To je pokušao i Nemac Šmidberger u polufinalu, ali njemu nije išlo, a Kinezu jeste. Ja sam video šansu u tome da pogađam uglove. Kad sam bio precizan osvajao sam poene, ali nisam mogao stalno da pogađam. Nemam za čim da žalim, jer sam učinio sve što sam mogao.

----------------------------------------------

Vidiću izmakla medalja

U poslednju seriju Siniša Vidić je ušao kao četvrti. Svoje izglede da osvoji medalju je pokvario hicem od 9,8. Dobro se koncentrisao za poslednji i „ubio“ 10,7. Izbio je na treće mesto, ali je ostalo još da puca Slovenac Tiršek. On se dugo koncentrisao, proticali su sekundi kao večnost, tišina se nije dizala sa strelišta u Kraljevskim vojnim barakama u Vulvič Arsenalu. I onda je odjeknuo pucanj. Tiršek je pogodio 10,8 i ne samo što je potisnuo Vidića s trećeg mesta, nego se čak izjednačio s Novozelanđinom Džonsonom od koga je bio bolji u dodatnom pucanju za srebro.

Naš strelac (rođen 6. decembra 1972. u Berlinu, invalid iz rata), ostao je bez medalje. Snove je odneo pretposlednji hitac.

- Mnogo mi je teško. Kao strelac ne mogu da objasnim zašto je hitac otišao gore desno od centra, - vajkao se Vidić. - Da sam pogodio 10,1, ma i 10,0 imao bih medalju. Da nije ovakvo takmičenje bio bih i ovim zadovoljan. Ali, dolazi Rio 2016, do tada će biti i svetskih i evropskih prvenstava... Ovo me neće pokolebati. Posle Pekinga sam razmišljao da ostavim sport, jer sam imao loše rezultate. Sada nemam tu dilemu.

Drugi naš predstavnik u gađanju iz vazdušne puške Dragan Ristić zauzeo je 19. mesto, kao i juče, s 598 krugova. On je u London došao kao svetski prvak i svetski rekorder, ali je konkurencija toliko jaka da bolje nije mogao. Prvo mesto je osvojio Kang iz Južne Koreje sa 705,5. Tiršek i Džonson su ubili po 704,7, a Vidić 704,5.