Istina o atentatu, četiri godine posle

Na današnji dan, pre četiri godine, ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić. Pogođen je snajperskim metkom u srce 12. marta 2003. godine u 12 časova i 25 minuta, na parkingu ispred službenog ulaza u zgradu Vlade Srbije. Njegov telohranitelj Milan Veruović teško je ranjen. Posle više od tri godine trajanja sudskog procesa, srpsko pravosuđe još nije dalo konačan odgovor na pitanje ko je i zašto ubio Đinđića. Proces KP 5/03, što je službena oznaka ovog predmeta, od samog početka pratili su obrti, prekidi i iznenađenja. Početak suđenja, 22. decembra 2003. godine, označila je ofanziva odbrane na čitavo srpsko pravosuđe. Advokati su tražili izuzeće svih pravosudnih institucija, čineći sve da spreče čitanje optužnice i priznanja u policiji Zvezdana Jovanovića, optuženog da je u premijera ispalio smrtonosni snajperski hitac.

Posle razdvajanja postupka za ubistvo premijera od ostalih zločina pripisanih "zemunskom klanu", u februaru 2004. godine, na optuženičkoj klupi ostali su Zvezdan Jovanović, bivši zamenik komandanta JSO, Dušan Krsmanović, jedan od članova klana pokojnog Dušana Spasojevića, Branislav Bezarević, radnik BIA, Saša Pejaković i Željko Tojaga, pripadnici rasformirane JSO. Prvooptuženi za organizaciju atentata, Milorad Ulemek Legija, predao se 2. maja 2004. godine i pričao u sudnici sve do septembra, a početkom februara 2005. iz Grčke je izručen optuženi Dejan Milenković Bagzi koji je nekoliko puta odlagao iznošenje svoje odbrane da bi u junu tražio status svedoka saradnika.

Maratonski proces

Sud je zasedao više od 150 puta. Saslušano je više od stotinu svedoka, saradnika pokojnog premijera, slučajnih prolaznika, policajaca, veštaka... Suđenja su zakazivana u razmacima od oko mesec dana, i trajala su po čitavu sedmicu. Sudilo se od 10 časova pa do kraja radnog vremena. Do danas niko od optuženih nije na suđenju priznao da je imao bilo kakvu ulogu u ubistvu premijera.

Značajan momenat bilo je izlaganje veštaka sudske medicine i balistike, doktora Dušana Dunjića i Milana Kunjadića, tokom leta 2005. godine. Oni su izjavili da je Đinđić ubijen hicem iz pravca Ulice admirala Geprata koji ga je pogodio u srce, dok je leđima okrenut ulazio u zgradu vlade. Njegov telohranitelj ranjen je drugim metkom, dok trećeg metka nije bilo. Njihov nalaz potvrdili su i veštaci Instituta za kriminalistiku iz Vizbadena, svedočeći jesenas videolinkom iz Nemačke.

Jesen 2005. godine potreslo je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i označilo krizu u procesu. Uhapšen je Milan Radovanović, zamenik specijalnog tužioca koji je zastupao optužnicu u ovom postupku. Osumnjičen je za odavanje službene tajne u vezi sa korupcijom u Vrhovnom sudu Srbije. Dva dana kasnije drugi zamenik tužioca, Nebojša Maraš otišao je u advokate. Radovanović je umro ne dočekavši presudu, a optužnicu preuzima Jovan Prijić, prvi specijalni tužilac u istoriji te institucije u Srbiji, sada jedan od zamenika.

Nova kriza u procesu desila se 3. juna prošle godine, kada je otet, a zatim i ubijen svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk. Te noći najpre je ispred Urgentnog centra nađeno telo Zorana Povića Pove, jednog od odbeglih "zemunaca", da bi nekoliko sati kasnije kod autoputa bio nađen i Vukojevićev poluspaljen leš. Patolozi su rekli da ne pamte da su videli toliko unakaženo telo. Odmah je bila jasna veza ta dva događaja i pretpostavljalo se da je Pović bio jedan od onih koji su oteli Vukojevića, da je došlo do obračuna najverovatnije u automobilu, da je tako ranjen Pović i da su ostali zatim ubili Vukojevića, pošto su nad njim prethodno izvršili neopisivu torturu.

Krajem leta prošle godine kao bomba je odjeknula vest da je proces napustio i predsednik veća sudija Marko Kljajević, čiji je rođeni brat Goran Kljajević, inače predsednik Trgovinskog suda, uhapšen prošlog aprila kao jedan od vođa "stečajne mafije". Zbog povlačenja Kljajevića suđenje je u septembru počelo ispočetka, prikazivanjem zapisnika o saslušanju oko 100 svedoka i veštaka na monitorima sudnice, kako bi se izbeglo glasno čitanje dokumentacije na više od 6.000 strana. Kljajevića zamenjuje sudija Nata Mesarović koja je od početka procesa bila član veća i sedela sa njegove desne strane.

Bagzi dominira sudnicom

Posle više od godinu dana pregovora sa tužilaštvom i različitih sudskih odluka, letos je prihvaćen predlog Dejana Milenkovića Bagzija i on postaje četvrti svedok saradnik u procesu. Posle Ljubiše Buhe, Miladina Suvajdžića i Zorana Vukojevića i Milenković je "ocinkario" dojučerašnje prijatelja, ali je to učinio javno, zbog čega je njegovo kazivanje pet dana bilo jedno od glavnih vesti u zemlji. Bagzi je nabrajao veze političara, sudija, policajaca i srpske estrade sa zemunskim podzemljem, objašnjavajući naširoko koliki je bio uticaj Dušana Spasojevića na javni i politički život u zemlji.

Dok je javnost s nestrpljenjem očekivala da čuje šta će još reći Bagzi, dolazi do novog obrta jer je nedaleko od centra Beograda uhapšen jedan od članova najužeg jezgra klana – Aleksandar Simović. Međutim, njegov iskaz pred sudom nije bio nimalo spektakularan. Sem tvrdnje da je u vreme ubistva premijera jeo pljeskavicu u svojoj kući u Zemunu, što može da potvrdi njegova supruga i još nekoliko prijatelja i rođaka, Simović ništa drugo nije rekao sudu.

Naredno suđenje zakazano je za 20. mart kada treba da bude saopštena odluka o više desetina predloga advokata, među kojima su i saslušanje premijera Vojislava Koštunice i njegovih bivših i sadašnjih saradnika Aca Tomića, Radeta Bulatovića, Dragana Jočića, Borislava Mikelića i Aleksandra Tijanića. U "procesu veka" i dalje su u bekstvu Miloš Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić i Milan Jurišić. Kada će proces biti okončan, u ovom trenutku nemoguće je prognozirati.