Burek i baklava od šljive

Osečina – Još jednom se potvrdilo da je šljiva zaista čudesna voćka. Iako je sunce nije štedelo, ona je uz određene gubitke ipak uspela da sačuva dobar deo plodova i to izvanrednog kvaliteta. Prošlog vikenda završen je i sedmi Sajam šljiva u Osečini na kojem se okupilo više od 200 proizvođača sa područja Podgorine, Kolubarskog okruga kao i nekoliko zemalja iz okruženja.

Prema prvim procenama na području Podgorine sa približno milion rodnih stabala, i pored vrelog i sušnog vremena, biće ubrano oko 10.000 tona sveže šljive, što je oko 40 odsto manje nego lane. Između 6.000 i 7.000 tona šljive će biti osušeno. Upravo suva šljiva i drugi proizvodi od ove voćke postaju okosnica razvoja opštine Osečina i cele Podgorine.

– U planu mi je da osušim oko pet tona šljiva. Prošle godine otkupljivači suve šljive su je plaćali 1,10 evra za kilogram, a ove očekujem da cena bude nešto veća – kaže Lazar Jovanovića iz sela Tuđina koji ima šljivik na četiri hektara.

I Dragan Đurđević mladi proizvođač iz osečinskog sela Konjica veli da je i pored svih vremenskih neprilika šljiva uspela da se izvuče i da će je biti više od količina potrebnih da domaćice naprave pekmez. Da ju je zalivao, plodova bi imao duplo više, ali još niko u ovom kraju, kako reče, ne zna za slučaj da je neko „pojio” šljivike.

– Za ovaj kraj šljiva je sve i sa njom se, kako neko reče, rađa i umire. Ja samo da dodam i živi. U poslednje vreme sve češće se govori o suvoj šljivi, jer sve količine koje se proizvedu lako se prodaju i to po povoljnim cenama. Planiram da osušim tri i po tone, a ostatak će završiti u rakiji i nekim drugim proizvodima. Ja se profesionalno bavim voćarstvom i sa postojećih 4,5 hektara pravim osnovu za moje dvoje dece, od kojih očekujem da se posle završetka školovanja ne udalje previše od sela i ove proizvodnje. Samo tržište Rusije može da prihvati celokupan rod šljiva iz Srbije, a sve više interesovanja za ovu voćku pokazuju i zemlje Evropske unije – kaže Đurđević, uz napomenu da država u ceo ovaj posao treba da se meša samo podsticanjem primarnih proizvođača i onih koji se bave višim oblicima prerade. Ostalo treba prepustiti voćarima koji odlično znaju šta treba da rade.

Razgovor sa Miloradom Jovićem iz sela Gornje Crniljevo započeli smo pre saznanja da će biti proglašen za najuspešnijeg proizvođača na ovogodišnjem Sajmu šljiva.

– Šljiva se još jednom pokazala kao čudesna i blagorodna voćka bez obzira na sve vremenske neprilike. Na jednoj parceli od hektara pod stenlejom šljive su rodile kao u najboljim godinama i po svom izgledu i kvalitetu zbunile su me kao i nekoliko stručnjaka voćarstva. Bez obzira na dugotrajnu sušu, sa svakog od nešto više od hiljadu rodnih stabala ubraću po 60 kilograma šljiva. Ako sve bude kako sam planirao ove godine osušiću između osam i devet tona ove voćke od koje se uvek dobro zarađivalo. Mislim da će i moja deca, a sin mi je apsolvent voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, nastaviti ono što ja sada radim – kaže šampion Jović, ne skrivajući zadovoljstvo što je proglašen za najuspešnijeg među više od 200 proizvođača.

Na Sajmu, koji je posetilo oko 20.000 ljudi i više inostranih delegacija, imali smo i nekoliko zanimljivih susreta kao onaj sa Slavicom Ninković iz osečinskog sela Lopatnja. Ona je među paletom proizvoda od šljive za degustaciju pripremila tradicionalni šljivin kolač, baklavu od ove voćke kao i burek od šljive koji je bukvalno planuo čim je krenula proba. Pažnju je skrenula i degustacija takozvane arhivske šljivovice stare 19 godina, koju je proizveo Dragan Lukić iz Osečine. Kazao nam je da je tržišna cena ove rakije u Nemačkoj 85 evra za litar.