Kredit za likvidnost šansa za privredu

Kredite za likvidnost, kao pomoć privredi, obezbediće i nova vlada i to po oprobanom receptu svojih prethodnika. Za ovu namenu, kako je najavio Mlađan Dinkić, ministar finansija, u ovoj i narednoj godini biće obezbeđeno milijardu dinara

Do kraja godine država će izdvojiti oko 300 miliona evra za subvencionisane kredite, a ostatak u 2013. godine tako što će subvencionisati kamate na kredite poslovnih banaka. Kredit za likvidnost sa deviznom klauzulom imaće kamatu od 3,5 odsto, a dinarski krediti imaće kamatu u visini referentne stope Narodne banke Srbije.

Krediti za likvidnost biće odobravani sa rokom otplate na 18 meseci i to sa šest meseci počeka, uz uslov da preduzeća zadrže sve zaposlene, odnosno da ne smeju da otpuštaju nikoga.

Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe i predsednik Udruženja korporativnih direktora kaže da je ovaj kredit, u situaciji kada nema sveobuhvatnog rešenja u vidu dugoročnih kredita, dobra šansa za privredu. Ovakav kredit će, kaže, omogućiti privrednicima da budu konkurentni bar u regionu kad ne mogu u Evropi. Na pitanje kako objašnjava to što u bankama kažu da kod ovakvih ranije odobrenih kredita nema docnje, Spasojević kaže da su banke te koje biraju kome će dati kredit, ali i da je kod privrednika veća odgovornost, jer se radi o kreditu sa subvencijom države i po povoljnim uslovima.

Aleksandar Grabovac, pomoćnik direktora Sektora poslova sa privredom u Komercijalnoj banci kaže da su bili među vodećim bankama u programima subvencionisanog kreditiranja u proteklom periodu.

– U 2011. godini banka je plasirala 160 miliona evra iz programa subvencionisanih kredita za likvidnost. Iskustva banke su veoma dobra, a procenat nenaplaćenih kredita je zanemarljiv. Imajući u vidu navedeno, Komercijalna banka planira da i ove godine aktivno učestvuje u realizaciji subvencionisanih kredita za likvidnost – kaže Grabovac.

U Sosijete ženeral banci kažu da su u okviru prošlogodišnjeg programa subvencija odobrili kredite za likvidnost u iznosu od 35 miliona evra i 25,5 miliona evra zajmova za finansiranje obrtnih sredstava, čime su se svrstali među pet banaka sa najvećim plasmanom ovih kredita na tržištu. Procenat nenaplativih potraživanja kod ovog tipa kredita je na istom nivou kao kod ostalih kredita.

Banka Inteza je aktivno učestvovala u odobravanju kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom od 2009. godine i prethodnih godina plasirala najviše subvencionisanih zajmova privredi na nivou sektora.

 – Atraktivnost ovog proizvoda za klijente bila je velika zbog stimulativne visine kamatnih stopa, ali su zbog ograničenog iznosa subvencionisane kamate, prioritet u odobravanju kredita imali klijenti sa kojima banka ima dužu poslovnu saradnju, pozitivnu kreditnu istoriju i dobre finansijske pokazatelje. Imajući ovu činjenicu u vidu i proaktivan pristup banke u naplati potraživanja, možemo reći da nije bilo većih problema u naplati ove vrste kredita, kao i da je nivo nenaplaćenih kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom ispod proseka bankarskog sektora – navode u ovoj banci. 

Ekspoziture „Prokredit banke” su počele sa prijemom zahteva i odobravanjem subvencionisanih kredita za likvidnost preduzećima i preduzetnicima, rečeno je Tanjugu u toj banci, u kojoj navode da je, kada je reč o isplati subvencionisanih kredita za likvidnost preduzećima, ta banka tokom prethodnih godina bila jedna od najaktivnijih i najuspešnijih u Srbiji. „Na osnovu prvih reakcija, interesovanje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika za povoljnim kreditima za očuvanje likvidnosti je izuzetno veliko”, objasnio je član Izvršnog odbora „Prokredit banke” Dejan Janjatović.