Kako popraviti srpski imidž

Genocid – to je jedina stvar koju svet zna o ovoj zemlji. Okrutni genocid! Ne, ja se tih priča nisam uplašio. Upravo sam došao da saznam šta je stvarnost i pomognem Srbiji da svetu ispriča istinu. Moj posao nije da izmišljam priče i plasiram ih putem kampanja. To moraju da urade ljudi ove zemlje, vlada, kreativni timovi. Da sednu i razmisle šta je originalnost Srbije, njenih ljudi, njihove kulture. Ali, nemojte misliti da se genocid vezuje samo za Srbiju. Ta reč je i jedina karakteristika Bosne, Hrvatske, čak i Slovenije, objašnjava na početku razgovora za "Politiku" Sajmon Anholt, svetski priznati stručnjak za brendiranje nacija, regiona i gradova iz Velike Britanije.

On je prošle nedelje u Beogradu, u okviru manifestacije "Sajam brendova" održao predavanje upravo o "Brendiranju nacija", na čemu radi poslednjih 12 godina.

Anholt je strateški konsultant koji o novim strategijama, investicijama, promociji, izvozu, turizmu i ekonomskom razvoju, savetuje vlade više država, među kojima su i Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Hrvatska i Slovenija. Potom multinacionalnih kompanija: BBC, Koka-Kola, Neste, a radi i kao konsultant pri Ujedinjenim nacijama.

Pitali smo našeg gosta, kako se dogodilo da pominjanje Srbije u svesti nekih ljudi po pravilu izazove baš neprijatne asocijacije? Anholt objašnjava da savremeni čovek nema vremena da svakog dana pažljivo prati sve elektronske medije, niti da čita sve novine, već "hvata" generalno mišljenje i stvara sliku o nekoj firmi ili državi.

– To vam je tiranija javnog mnenja. Tako, kada se pomene Nigerija svi odmah pomisle na korupciju, Japan vezuju sa tehnologijom, Švajcarsku sa preciznošću. Ja sam radio u Engleskoj, Nemačkoj, Islandu, Švedskoj, Južnoj Koreji, Bocvani, Tanzaniji, na Jamajci, u Rumuniji, Turskoj, a da bih upoznao neku zemlju potrebno mi je pet dana. Ali ja ne pomažem tim zemljama da promene imidž. Ja ih samo naučim kako se to radi. To one moraju same da ostvare. Da razmisle gde su i gde žele da dospeju, i potom da krenu. A, priznaćete, za to je potrebno mnogo godina i strpljenja – kaže Anholt.

Kako se opredelio za ovako težak, pomalo i rizičan posao, da radi za zemlje o kojima vlada loše mišljenje?

– Teško pitanje! Fasciniran sam zemljama sa lošim imidžom, ali i uzrokom i posledicom. Želim da saznam šta je realnost neke zemlje, kako je vide u svetu, kako je zapala u to "bezizlazno" stanje, zašto o njoj vlada loša slika i šta će se posle svega što preduzmem desiti. Jasno je zašto Srbija ima loš imidž. Na teritoriji bivše Jugoslavije vođeni su kompleksni ratovi koje je teško razumeti. Postoji misterija i oko doskorašnjih političkih događaja. Ali, nemojte strahovati, isti problem imaju mnoge zemlje u svetu, ali se i pored toga razvijaju, ekonomski napreduju, što i ovde vidim, ali reputacija ostaje ista. Kao da zarđale šrafove i zupčanike ugradite u novi auto. Spolja je prelep, ali zaglavljen – objašnjava Anholt. –  Kako da reputacija neke zemlje održi korak sa ekonomskim razvojem? Jedan od načina je da se promeni. Ali sve vlade počinju da rade isto, da izmišljaju i svetu pričaju dosadne priče o razvoju, novoj socijalnoj politici, o tome kako država ide krupnim koracima napred... Priznaćete "genocid" je u toj situaciji medijski mnogo primamljiviji. Dakle, nove priče moraju biti interesantnije.

Ali, upozorava Anholt, "samo jednom možeš da slažeš" i to je njegov prvi besplatan savet vladi, ministrima, direktorima najvažnijih firmi.

– Svi oni moraju razmisliti šta je originalnost Srbije, genijalnost, specijalnost, po čemu je različita od drugih država i nacija. I to će biti vaša prednost. Počnite sve to da pokazujete i dokazujete – poručuje Sajmon Anholt. N a kraju zaključuje: "Popravljanje imidža neke države znači raditi, a ne govoriti o radu."