Žene i katastrofe

U fabrici municije „Prvi partizan” u Užicu eksplozija je pre tri godine, u septembru 2009, odnela ljudske žrtve, od kojih su 85 odsto bile žene. Među žrtvama azijskog cunamija 2004. žene su činile skoro 80 odsto žrtava. Čista slučajnost? Da, za one koji smatraju da su rodni aspekti u oblasti smanjivanja rizika od katastrofa nepostojeći. Za one rodno senzitivnije, pomenuti podaci o proporciji ženskih žrtava su samo neki u nizu alarmantnih dokaza prisustva rodnih aspekata i uslovljenosti u tim i svim sličnim situacijama. Naime, rodna podela posla, nejednak pristup materijalnim i nematerijalnim resursima, manje učešće žena u odlučivanju na političkom i privatnom nivou rezultiraju u povećanom stepenu ranjivosti žena u katastrofama i klimatskim promenama. Rodni odnosi, kao što su odnosi moći između muškaraca i žena, odnosi su kroz koje im se dodeljuju različite uloge i odgovornosti. Procesi tradicionalne socijalizacije, ukratko rečeno, uzrokuju gubitke života, pogotovo tamo gde postoje rodno slepe politike koje ne uzimaju rodne aspekte u obzir.

Ograničen pristup žena ekonomskim, društvenim i ljudskim resursima i njihova smanjena moć odlučivanja i u kući i u političkoj sferi smanjuje njihov kapacitet da sprovedu mere adaptacije i zaštite. Posledice tih društvenih nejednakosti su da nas katastrofe i klimatske promene ne pogađaju podjednako. Siromaštvo je taj ključni element koji određuje ranjivost pojedinaca kao i zemalja. Znamo da je u velikoj meri siromaštvo žensko, a to znači da većinu ljudi koji žive u nesigurnim uslovima i koji rade na nebezbednim mestima čine žene. Rezultat toga je da su siromašne žene te koje su uglavnom na „pogrešnom mestu u pogrešno vreme”, sve to usled hroničnog nedostatka elementarnih sredstava za život. Siromašni muškarci takođe su fizički ranjivi u prirodnim nepogodama i drugim katastrofama, ali su siromašne žene ranjivije usled rodno zasnovanih nejednakosti, kao što su: manjak mogućnosti, manjak sredstava i ograničenija pokretljivost nego kod muškaraca iste društvene kategorije.

Rodno senzitivni pristup u oblasti smanjivanja rizika od katastrofe bazira se na razumevanju da su žene i muškarci deo društva u kojem rodna ravnopravnost nije postignuta u praksi, iako postoje ustavne i zakonske garancije. Mogućnosti koje su nam faktički na raspolaganju nisu jednake – kako u „normalnim” okolnostima tako ni onda kada dođe do prirodne katastrofe, zapravo u tim vanrednim situacijama ponajmanje. Svako može biti jednako izložen riziku, ali rodna podela rada, nejednak pristup resursima i manje učešće žena u odlučivanju ima značajne posledice po žensku ranjivost. Žene su manje mobilne usled njihove reproduktivne uloge, pa su često u većini među žrtvama katastrofa, jer umesto da spasavaju same sebe tako što će izaći iz kuća, one ostaju, pokušavajući da pomognu onima koji od njih zavise.

Posledično, politike, instrumenti, mehanizmi i sredstva upotrebljena za reagovanje na katastrofe i klimatske promene ne mogu biti neutralni u odnosu na rod, i ne treba da se formulišu i primenjuju bez sagledavanja specifičnih rodnih razlika. Posledice pretpostavke da je rizik od katastrofa rodno neutralan su: pogrešna identifikacija i procena rizika, neadekvatno koncipirana reakcija u politikama, pravljenju prioriteta i finansiranju rizika na nacionalnom i nivou zajednice.

Početni momenat u smanjivanju rizika od katastrofa iza promovisanje kulture otpornosti na katastrofe leži upoznavanju opasnosti kaoi fizičkih, društvenih, privrednih i ambijentalnih ranjivosti od katastrofa sakojima se većina društava suočava. Treba pri tom imati uvek u vidu da katastrofe ne diskriminišu ali ljudi da. Rodno inkluzivni, nediskriminativni pristup smanjivanju rizika od katastrofa može postići dobitni rezultat za porodice i zajednice jer žene, ako su im pružene jednake mogućnosti, mogu vršiti multiplifikovane funkcije valjano – kao učesnice svih procesa izgradnje kulture bezbednosti, ali i liderke u domenu smanjivanja rizika od katastrofa. Zbog svega navedenog, zakoni, politike i prakse treba da uzmu u obzir činjenicu da, usled različitih ekonomskih, socijalnih, reproduktivnih i političkih uloga muškaraca i žena, oni imaju i različite kapacitete i potrebe u odgovoru na uticaje katastrofa i klimatskih promena.

Profesorka univerziteta