Tako je govorio Đinđić

Demokratska stranka godišnjicu smrti premijera Zorana Đinđića obeležila je i takmičenjem u besedništvu pod nazivom "Besede u Zoranovu čast".

Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je juče da nijedna od kapitalnih ideja ubijenog premijera Zorana Đinđića nije realizovana i da je obeležavanje godišnjice njegove smrti prilika da se podsetimo šta jesmo i šta nismo uradili.

Tadić je, posle finala prvog takmičenja u besedništvu, naveo da Srbija nije u EU, ali i dodao, kako prenosi Tanjug, da se Srbija nalazi u procesu približavanja zajednici evropskih naroda i to ne samo u formalnom, nego i u sadržinskom smislu, koji podrazumeva menjanje okolnosti u kojima živimo, sistema vrednosti, odnosa prema radu i uspostavljanje kritičkog odnosa prema sebi samima. "Srbija je dovoljno dugo opstajala u uverenju da su uvek neki drugi krivi za naše nevolje i vreme je da razmislimo da li smo i mi krivi zbog onog šta nam se dešava. To je bila ideja Zorana Đinđića, njegovo poslanje i način na koji je on živeo", istakao je Tadić.

Pobednik prvog takmičenja u besedništvu "Besede u Zoranovu čast" održanog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu je Kikinđanin Aleksej Stepanov iz Novog Sada, drugo mesto osvojila je Mihaela Mitrović iz Subotice, dok je treći bio Aleksandar Boričić iz Novog Pazara.

A "Politika" podseća na neke izjave pokojnog premijera koje je davao tokom poslednje dve godine života. Izjave su pozajmljene iz knjige citata bivšeg lidera DS-a "Zoran Đinđić – jedna srpska vizija".

O Kosovu (2003. godine)

Niko nema, ni među Albancima ni u svetu, prava da nam kaže: Milošević je potrošio vaša prava i vi počinjete od nule. Naravno, i albansko stanovništvo ima svoja prava. Naš pristup nije jednostran i ne govorimo da Srbija pridržava sva prava. Ne. I u Rezoluciji 1244 zapisano je da mora da bude pronađen kompromis između prava Prištine i prava Beograda. Mene zabrinjava to što se tokom poslednje četiri godine radi mimo Rezolucije 1244 i protiv mogućeg i potrebnog kompromisa.

Ponavljam: mi ni formalno, ni faktički nezavisnost Kosova nećemo prihvatiti. Iskoristićemo različite mehanizme da animiramo pojedine vlade i zemlje i učinićemo sve što možemo da međunarodnoj zajednici bude prihvatljiva(naša) nova pozicija.

O uslovima iz Haga (2002. godine)

U saradnji sa Haškim sudom dosta toga zavisi samo od nas i tu treba da budemo jasni, da narodu jasno kažemo da je to stvar koja mora da se uradi, da se ona ne može zaobilaziti, da u pitanju nije nikakav lični odnos, da se ne radi ni o kakvim proizvoljnim ocenama, već naprosto o uslovu koji nam postavljaju sve demokratske zemlje. Ako želimo da im se približimo i da budemo u njihovom društvu, taj uslov treba da bude ispunjen.

O organizovanom kriminalu (2002. godine)

Reći danas u Srbiji za nekoga da naručuje ubistva isto je kao u nekoj zemlji reći za nekoga da naručuje kafu.

O reformama (2002. godine)

Nama nisu potrebni programi, a što se ideja tiče njih imamo i previše. Nama su potrebni ljudi koji su spremni da podmetnu leđa i ozbiljno prionu na posao. Mogu nekoga da prihvatim i ako je desničar i ako je levičar, ako je monarhista ili republikanac... zato što se u ovoj fazi postavljaju temelji, a ne farba se fasada.

O Srbiji i Evropi (2002. godine)

Moja poruka je da stvari u perspektivi ne izgledaju loše, da imamo veću šansu nego što ju je imao Karađorđe, veću nego što su je imali Srbi početkom dvadesetog veka i da je realno da imamo veću šansu da napravimo jednu modernu, nezavisnu, slobodnu, uvaženu državu u kojoj će ljudi biti srećni, imati svoje poslove, svoje finansije i biti nezavisni. A to može da bude ostvareno čak i u prvoj deceniji dvadeset prvog veka.