Dok Srbin dokaže da nije Pakistanac...

Gornji Milanovac – Može li vozač kamiona Ivan Matijević da bude – Pakistanac? Može, ako tako odluče policajci na graničnom prelazu Vajhaus, između Češke i Nemačke. A dok, uz mnogo muke, dokaže da je rođen u selu Bogdanica pod Maljenom, pre 29 godina, od oca Srbina i majke Srpkinje, odležaće u apsu 25 sati.
– Vozio sam, nije mi prvi put, 5. marta, filtere aleksandrovačkog "Frada", rakiju "žuta osa" iz Divostina i ormare jednog valjevskog proizvođača. Filtere iskrcam u Pragu, a ostalo povezem za Diseldorf. Na nemačkoj strani policajci mi zatraže pasoš i tahografsku traku, pa onda ličnu kartu i međunarodnu vozačku dozvolu, najzad i našu vozačku. Onda me pozovu u kancelariju. Tu me zaskoči nekoliko policajaca, strpaju me u auto i odvezu do najbliže policijske stanice – iznosi Ivan za "Politiku" svoju odiseju.

U stanici sve po propisu: kačili na njega brojeve i fotografisali ga, uzimali otiske svih deset prstiju. Rekli su mu da mu ne valja ni jedan dokumenat, da je sve falsifikovano. Iz kamiona su doneli flašu "žute ose" i vikali da je to "slivovic šverc". I stalno su ga pitali da li je Pakistanac.

– Posle sedam sati maltretiranja, doveli su prevodioca. Bila je to jedna Hrvatica i ona im je objasnila gde je Čačak i Gornji Milanovac, moj zavičaj, i da ja govorim srpski sa naglaskom koji je karakterističan za taj kraj. Da li je to na granici sa Albanijom?, pitao je policajac, a ja sam se proderao: "Čačak je tamo gde ste nas bombardovali!" Žena im to nije prevela, htela je da me zaštiti od veće torture.

Ivana, potom, vrate Česima, a ovi ga smeste u zatvor. Opet uzimanje otisaka, pretresanje, skidanje do gaća. Česi ljubazniji od kolega s one strane "ničije zemlje", ali – bez hrane, vode i cigareta (ne može bez tri pakla dnevno) još 20 sati. Počeli su, posredstvom naše ambasade, da mu utvrđuju identitet.

– Pre nego što su mi oduzeli mobilni telefon, uspeo sam da se javim svom gazdi u Štutgartu za koga vozim robu, inače mom zemljaku, u kakvom sam položaju. On je javio mojima, pa se i policija u Gornjem Milanovcu uključila u dokazivanje ko sam i šta sam. Posle 25 časova je utvrđeno da nisam Pakistanac ni Albanac (i na to su sumnjali) pa su me Česi vratili Nemcima. Dočekala me ista smena koja i dalje nije verovala papirima, a ja sam rekao da ću da ih tužim za strah, dangubu, maltretiranje i penale koji će neko morati da plati zbog kašnjenja robe. "Ako nas tužiš, postaćeš persona non grata za Nemačku", zapretili su mi. Utom je stigao šef smene koji mi se izvinio i ja sam nastavio ka Diseldorfu.

Ivanov poslodavac iz Štutgarta je odlučio da podnese prijavu protiv postupka nemačkih policajaca. A odlučio je i Ivan.

– Ne treba mi takva Evropa, od sada ću da živim i radim u svojoj zemlji – rekao je na kraju našem dopisniku.