Već viđeno

Vlada je, posle 45 dana svog postojanja, konačno krenula da se bavi ekonomijom, a ne samo preuzimanjem vlasti i prekomponovanjem lokalnih skupština po zemlji. Predložen jepozamašan paket mera u kome, istine radi, ničega novog nema. Sve što nam je ponuđeno – već je viđeno. Ako ne kod nas, a ono u komšiluku.

Iz tog, reklo bi se, obilja predloga i očekivanja, vredi izdvojiti nekoliko činjenica koje mogu da nam pokvare posao već na samom startu.

Posle višegodišnjeg nećkanja prethodne vlade, ova je bez mnogo pardona povećala porez na dodatu vrednost. Niža stopa od osam odsto na hranu je ostala netaknuta, ali je gornja sa 18 otišla na 20 procenata. Tim povećanjem, prema nekim procenama, državna kasa bi za godinu dana, mogla da dobije dodatnih 300 miliona evra. Mogla. Da li će toliko i biti, za sada niko ne zna, niti može da predvidi, jer život i ekonomija nisu uvek predvidivi niti skloni svakodnevnoj računici.

Zbog čega?

Ne samo iz nekakve ekonomske teorije, već i iz prakse mnogih zemalja, recimo Mađarske ili Hrvatske, sa svakim povećanjem PDV dolazi do pada potrošnje, ali i evazije (utaje) poreza. Dakle, već sada poreznicima mora da bude jasno šta im je činiti, ali čak i da oni urade sve što je u njihovoj moći – ostaje problem opadanja kupovne moći građana. Ne samo zbog linearnog usklađivanja cena, već što će i PDV, sam po sebi, biti novi trošak u privredi. I evo inflacije i iznad deset procenata.

S buđenjem inflacije rovit kurs dinara, čak i uz natčovečanske napore nove guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, neće odoleti pritisku. Krenuće nadole, a to je još jedan problem, koji od posledice postaje uzročnik novih troškova i nestabilnosti. Plate i penzije za sada, po obećanjima čelnih ljudi vlade za ekonomiju, neće biti na ledu, što je uobičajen potez u ovakvim prilikama, ali neće rasti iznad skromna dva procentna poena. Za toliko, kažu, biće para. Uštedeće se.

I tu dolazimo do još jednog ključnog izazova novog paketa mera – gde se i koliko može uštedeti? Koliko je realno da se s novim porezima, na dohodak i profit, recimo, ali i ukidanjem stotinak parafiskalnih nameta, mogu uštedeti i namaći milijarda do milijardu i po evra za godinu dana? Ta stavka je, po mnogim procenama, veoma primamljiva, ali i krajnje fluidna. Zbog čega je to važno?

Najmanje da bi se dogodine u ovo vreme premijer Dačić ili ministar finansija Dinkić hvalili kako su uspeli da namaknu tu milijardu, već iz onog što je iskustvo pokazalo – da bez maksimalnog pojevtinjenja države i smanjenja njenih izdataka sadašnje povećanje PDV od dva poena za relativno kratko vreme neće biti dovoljno. Imaćemo iste probleme s kojim se i sada suočavamo samo na mnogo višem nivou. I to su neke zemlje u susedstvu radile i platile, a nama je, valjda, interes da ne ponavljamo tuđe.

Zato za novi kabinet ključna reč mora da bude štednja, a uz nju i lagan razvoj, ali to je već drugi par rukavica.