Uvek je dežurni krivac zdravstvo

Britanski građani su s ponosom (bez obzira na kritikovanje i velike zahteve za poboljšanje tog istog sistema)u programu otvaranja Olimpijskih igaramogli da vide,između ostalog, zajedničko dobro britanskog društva, nacionalni zdravstveni sistem. U našoj javnosti zdravstveni sistem Srbije je od zajedničke vrednosti za ponos pretvoren, neopravdano,u korpu za otpatke medija, javnosti, vladajućih i opozicionih stranaka: za sve su krivi zdravstveni radnici i zdravstveni sistem –medijsko spinovanje i plasiranje magle služilo je da prikriva i skreće pažnju s mnogih drugih društvenih problema. Kad nemate o čemu da pišete, ili je teško da nešto argumentovano i kritički razmatrate, uvek je tu dežurni krivac zdravstvo – za pisanje o toj oblasti ne treba vam nikakav obzir,a medijska slika o nečemu neretko, nažalost, postajala je važnija od činjenica. Kad se neko ozbiljno razboli i kad mu se pomogne stentom u akutnom infarktu, hitnom intervencijom zaustavljanja krvarenja u nekoj od urgentnih službi, kad vidi kako izgleda njegov dom zdravlja u kome dugo nije bio,on se neretko iznenadi, „pa nije tako loše i crno kako pišu novine”.

Istraživanje javnog mnjenja o korupciji u zdravstvu, sproveo je Cesid, u junu i julu 2010. na reprezentativnom uzorku od 4.232 ispitanika na teritoriji Srbije (bezteritorije KiM) i na uzorku od 100 lekara i 100 medicinskih sestara i tehničara.Istraživanje je pokazalo da je utisak o korupciji u zdravstvu veći nego što je lično iskustvo građana o tome, pa tako 58 odsto smatra da je većina lekara korumpirana, a 64 odsto tvrdi da u poslednjih pet godina nisu imali takva iskustva. Devetnaest odsto građana ima stav o korupciji na osnovu ličnog iskustva, dok 35 odsto formira takav stav na osnovu ljudi iz okruženja ili iz medija (14 odsto), dakle, posredno. Sedamdeset odsto od onih koji su imali iskustva s korupcijom u zdravstvu takođe tvrdi da im niko ništa nije tražio već su samoinicijativno davali nešto.Većina zdravstvenih radnika tvrdi da ogroman broj zaposlenih dobro i pošteno obavlja svoj posao, da je mali broj onih koji kompromituju profesiju. Rešenje problema oni vide u poboljšanju materijalnog standarda, edukaciji i lekara i pacijenata, kažnjavanju onih koji zaista primaju mito i u boljoj organizaciji zdravstvenog sistema.

U okviru svojih nadležnosti, Ministarstvo zdravlja je prethodnih godina uvelo niz mera: institucije zaštitnika pacijentovih prava, 2002.a onda zakonom 2005. „beli telefon” za pitanja, primedbe i pohvale građana, informativne kampanje „Imate pravo”, „Osmehom se zdravlje prenosi”, edukaciju zaposlenih u 46 porodilišta o nenasilnoj komunikaciji za prevenciju nasilja, Kodeks zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i ministarstvu…

Projekat „Rekonstrukcija i modernizacija četiri klinička centra”, finansira se iz kredita Evropske investicione banke, kojije ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije krajem 2008, zahvaljujući uspešnom iskustvu sprovođenja projekta „Hitna rekonstrukcija 20 bolnica u Srbiji”, između 2005.i 2007. godine.

Od ratifikovanja kredita krajem 2008.godine do 2010, usvojeni su „master planovi” iizrađena idejna rešenja.Glavni projekti za svačetiri klinička centra i početak gradnje planirani su bili za 2011. godinu. Tadašnji najodgovorniji ljudi u Ministarstvu zdravlja zaustavili su realizaciju projekta, bez racionalnih argumenata. Jedinica za sprovođenje projekta je raspuštena krajem 2011 - početkom 2012.godine (izuzev dr Vasilija Antića, koji je sve vreme direktor Jedinice), a izabrani su novi zaposleni tek posle nekoliko meseci, u leto 2012. Sada je to šansa za novo rukovodstvo ministarstva zdravlja da završi veliki i važan posao u koji je do sada uloženo mnogo energije, ali i novca i opreme, u sva četiri grada, iz budžetskih sredstava ili iz uspešnih projekata finansiranih od Svetske banke – na primer promena grejanja u KCS u Beogradu od mazuta i uglja na gas.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, 2010. (slično je bilo i u 2008. i 2009),Srbija se našla na 46. mestu od ukupno 133 rangirane zemlje u svetu u oblasti zdravstva i osnovnog obrazovanja, što je bio najviši rang jednog našeg podsistema na svetskoj listi upoređivanja po istim kriterijumima za sve.U najnovijem izveštaju o kome je i ,,Politika”nedavno pisala, može se naći da je Srbija na 95.mestu od 142 zemlje, sa ocenom 3,9, na skali od jedando sedam. Takođe je zanimljivo po čemu se Srbija najviše svrstava:po zdravstvenom sistemu i osnovnom obrazovanju smo na 52.mestu od 142 zemlje, sa ocenom 5,8 na skali od jedando sedam. Otkud tako visoko?Zato što je povećana dužina očekivanog života na rođenju na 73,7 godinai jednaka je sa Mađarskom, Slovačkom, baltičkim zemljama, zato što je smrtnost novorođenčadi u stalnom smanjivanju i uporediva je sa zemljama koje su ušle u Evropsku uniju posle 2004.Standardizovana smrtnost je nanivou baltičkih zemalja i Mađarske.Smanjeno je obolevanje od tuberkuloze, a pokrivenost lekovima protiv HIV infekcije je na zavidnom nivou – to su neki od glavnih parametara kojima se forum u Davosu rukovodio u upoređivanju zemalja. To,međutim, nije nikada bila pogodna tema za pisanje bilo kog srpskog medija, zato što je pisanje o zdravlju i zdravstvenom sistemu uglavnom na dnevnoj osnovi, sa povodima pojedinačnih loših primera i kriznih situacija – naravno da je to potrebno, ali ne isključivo to, ne zlurado i sa netačnostima i nepreciznostima.

Glavni izazov danas je da se razume da je ulaganje u zdravlje pravo ulaganje u ekonomsku i socijalnu budućnost i održivost društva.Principi zdravstvene politike treba da budu u svim politikama društva i ne sme se zaboraviti da bez zdravih građana nema ni uspešne ekonomije, ni održivog razvoja.

*Redovni profesor interne medicine Medicinskog fakulteta BU, internista-gastroenterohepatolog KCS, ministar zdravlja Srbije u periodu jun 2002– mart 2011.