Normalizacija ne uključuje priznanje Kosova

Da sve zavisi od mene i od Vlade Srbije mogla bih sa sigurnošću da kažem kada će Srbija dobiti datum za otpočinjanje pregovara sa EU. Pošto svi znamo da to nije tako, nemam nameru da se okušavam u ulozi prognozera, jer bi to bilo neozbiljno i pogrešno. Želimo da datum bude određen što pre, a uslovi koje treba da ispunimo poznati su još od decembarskog samita lidera EU i zaključaka Evropskog saveta, kazala je Suzana Grubješić, potpredsednica vlade za evropske integracije, u intervjuu za „Politiku”.

Svi kažu da su uslovi poznati, ali stalno slušamo različita tumačenja, koji su to konkretno uslovi?

Oni koji te uslove različito tumače, dodajući ili oduzimajući ponešto i po potrebi, verovatno imaju razloga za to, ali u zaključku broj 52 koji se odnosi na Srbiju kaže se da treba sprovesti sve dogovore postignute u tehničkom dijalogu između Prištine i Beograda i nastaviti dijalog o preostalim pitanjima telekomunikacija i energetike, kao i saradnju sa Euleksom i poštovanje načela inkluzivne regionalne saradnje. Srbija je predložila i politički dijalog na najvišem nivou, kako bi se došlo do fer, kompromisnog i održivog rešenja u interesu svih građana i uspostavljanja trajnog mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.

Šta se tačno podrazumeva pod normalizacijom odnosa sa Kosovom, koji je uslov za datum?

Normalizacija odnosa sa Prištinom počela je kroz tehnički dijalog i nastaviće se kroz sprovođenje postignutih dogovora i kroz politički dijalog. Normalizacija nije događaj, već proces u kome će obe strane morati da čine određene ustupke i kompromise. Ono što normalizacija sigurno ne uključuje jeste priznavanje takozvane realnosti, kako neki vole da kažu, a misle na priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

Hoćemo li, kako je svojevremeno rekao Ivica Dačić, sada premijer, morati da otvorimo kancelariju u Prištini i da ukinemo naš sud u Kosovskoj Mitrovici?

U pomenutim zaključcima Evropskog saveta nigde se ne pominju ni kancelarije ni sud u Kosovskoj Mitrovici. Ne mogu da demantujem da takvi predlozi ne postoje, ali dokle god ih nema u zvaničnim dokumentima najviših organa EU, oni ostaju samo nečija namera da evropski put Srbije dodatno iskomplikuje ili uspori.

Kako će vlada rešiti pitanje „integrisanog upravljanja granicom”, carina, ličnih dokumenata, hoće li Srbi, severno i južno od Ibra, morati da ih uzimaju u institucijama Kosova, zar to nije priznanje Kosova, mada ne eksplicitno, što od nas niko i ne traži?

Vlada će rešavati i ta i mnoga druga pitanja koja proizilaze iz dogovora postignutih u tehničkom dijalogu. Potrebno je da Priština poštuje dogovoreno, a ne da uz statusno neutralne tablice izdaje saobraćajne dozvole koje sadrže oznake državnosti Kosova. To nije deo dogovora o slobodi kretanja i mi takvo jednostrano rešenje ne možemo da prihvatimo, kao ni neka druga rešenja koja bi išla na štetu Srba sa Kosova.

Zašto su svi iz naše vlasti ljuti na Martina Šulca, predsednika Evropskog parlamenta, kad je on rekao da je za ulazak u EU, ne za određivanje datuma pregovora, uslov priznanje Kosova, što i drugi govore, ali na posredan način?

Kada danas pred Srbiju bilo ko postavi uslov za koji svi znaju da ona ne može da ga ispuni, onda je to otvorena poruka da će evropski put Srbije biti dodatno otežan u godinama koje su pred nama. Martin Šulc je govorio u lično ime jer je on predsednik Evropskog parlamenta koji ima 754 poslanika. Nije mogao da saopšti stav celog parlamenta jer je on samo prvi među jednakima. Niko od evropskih zvaničnika nije nam ni direktno ni indirektno postavljao priznanje Kosova kao uslov za članstvo, ali smo i od nekih drugih poslanika mogli da čujemo pozive upućene „neposlušnim državama članicama da priznaju Kosovo”, što je u skladu sa Rezolucijom u EP za koju je glasala većina poslanika.

Kako sarađujete sa drugim ministarstvima u delu koji se tiče obaveza iz evropskih integracija?

Saradnja je dobra jer su pravila ranije postavljena i u svakom ministarstvu postoje ljudi koji vredno rade na evropskoj agendi. Naravno, ključnu ulogu u koordinaciji ima Kancelarija za evropske integracije koja predstavlja stub i oslonac u pravnom, tehničkom, stručnom i operativnom smislu. Ja sam tu da im pružim političku podršku i pomoć kad god im je potrebna.

Ima li „šumova na vezama” u vladi među koalicionim partnerima?

Do sada nije bilo nesuglasica. Vlada funkcioniše kao tim, sve odluke donose se na sednicama, a ne telefonski, lideri koalicije redovno se sastaju uoči svake sednice, formirani su saveti za privredni oporavak i agrarnu politiku, redovne su konsultacije sa sindikatima i poslodavcima… Svi su svesni teške situacije u kojoj se Srbija nalazi.

Rekli ste da vas raduje što u novoj vladi nema ogovaranja, ni neimenovanih izvora iz vlade, ali novine pišu o nezvaničnim saznanjima da su se sukobili Mlađan Dinkić, ministar finansija, i Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS oko načina trošenja deviznih rezervi?

Oboje su demantovali ta „saznanja iz pouzdanih izvora”. Upravo od saradnje i koordinacije fiskalnih i monetarnih vlasti zavisi i oporavak naše ekonomije.