Nastavnik za 7.000 evra

Crno tržište spada u neformalnu ili „sivu ekonomiju”, koja je po pravilu pod strogim državnim nadzorom, bilo da je ona njegov nalogodavac, bilo egzekutor. Ono se formira za kupovinu i prodaju nafte, deviza, lekova, intelektualne svojine, droge, ljudskih organa, a vezuje se i za reket, pljačku, šverc oružjem, trafiking i slično. Šta će tu onda „crno tržište” za prodaju i kupovinu fiktivnih radnih mesta? Glasine da se radno mesto nastavnika u jednoj od beogradskih škola može kupiti za 7.000 evra je mačji kašalj.

„Crno tržište” (fiktivnim) radnim mestima nastavnika je posledica nakaradno zamišljene deregulacije tržišta rada u javnom sektoru: država je odlučila da se u to tržište više neće mešati. Posle tako shvaćene deregulacije direktori u javnim ustanovama su dobili šira ovlašćenja od direktora u privatnom sektoru. Ove druge kontrolišu vlasnici firmi i ustanova, a ove prve ne kontroliše niko. Nezamislivo je da direktor privatne gimnazije na dva mesta bibliotekara zaposli devet profesora različitih struka, a upravo se to dogodilo u jednoj od beogradskih gimnazija, ako je verovati Miodragu Sokiću iz Foruma beogradskih gimnazija (FBG).

Vlasti mogu tolerisati zapošljavanje na fiktivna radna mesta sve dok ne dođe do ugrožavanja funkcionalnih radnih mesta. Fiktivna radna mesta su i do sada ugrožavala funkcionalna ali je, izgleda, „dara prevršila meru”: ugrožena je funkcija javnih ustanova. Nijedno „crno tržište” ne može funkcionisati bez pomoći neformalnih društvenih mreža i veza. Kao deo društvenog kapitala, društvene mreže i veze imaju važnu ulogu u tranziciji od obrazovanja do zaposlenja. Neformalne društvene mreže i veze poslednjih godina su toliko ojačale da je bez njih praktično nemoguće dobiti radno mesto u državnim službama i javnim ustanovama.

Dobitak slobode – ma šta o njemu mislili – nije vredan gubitka bratstva, koje je prvobitno ime za društveni kapital. Sloboda, jednakost i bratstvo čine sveto trojstvo francuske buržoaske revolucije. Dobitak slobode – ma šta o njemu mislili – nije vredan gubitka bratstva. Bratstvo je drugo ime za društveni kapital. Pored društvenosti, društvene mreže i veze su pojavni oblik društvenog kapitala. Zapošljavanjem putem neformalnih društvenih mreža i veza ruši se bratstvo, devalvira društvenost i urušava društveni kapital. Gimnaziju ne čine učionice i hodnici nego kulturni i društveni kapital. Bez društvenosti, bez osećaja pripadanja, uklopljenosti, reciprociteta, poverenja, podrške i participacije – a sve su to sadržaji koji oblikuju kvalitet socijalnih interakcija i produkuju socijalnu koheziju – škola bi bila gomila betona i opeke. Ustupci neformalnim društvenim mrežama i vezama su više nego zloslutni. Nadali smo se da će zapošljavanje „preko veze” nestati nakon urušavanja totalitarnog sistema, a zapravo se dogodilo da je zloupotreba društvenih mreža i veza veća danas nego što je ikada bila.

Cociolog, profesor univerziteta