Leta u Srbiji još vrelija

Do kraja veka, prosečna temperatura leti u Srbiji porašće četiri stepena, budućnost je kakvu skicira poslednji izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Broj dana tokom kojih će termometar pokazivati više od 30 stepeni Celzijusa drastično će se povećati, na čak 60 dana u proseku. Vrelina kakva nas je morila ovog leta, za naše unuke, ako ne već i za našu decu, postaće uobičajena.

Te procene su deo scenarija, u koji većina naučnika čvrsto veruje, da će do 2100. godine globalna temperatura skočiti između dva i tri stepena. Te brojke su prosek za celu planetu, ali najslabiji udar se sprema u predelima koji su već užareni, to jest u tropima. Rast temperature u Sibiru i subpolarnom krugu biće još veći i pretpostavlja se da bi mogao iznositi i pet do šest stepeni.

– Na teritoriji našeg kontinenta, kako su prosudili istraživači Evropske agencije za zaštitu životne sredine, klimatskim promenama će najviše biti pogođen region jugoistočne Evrope. To, međutim, ne znači da će Srbija, Grčka, Bugarska i ostale zemlje iz ovog dela kontinenta preteći one koji sada prednjače po proseku toplih dana i temperature. I njihov skor će porasti, tako da će ta evropska „rang-lista vreline” ostati kakva je i sada – kaže dr Vladimir Đurđević, iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Prosek ukupne godišnje temperature u Srbiji pomeriće se naviše za tri do tri i po stepena, navodi se u izveštaju evropske agencije. Naši meteorolozi ne sračunavaju godišnji ni letnji prosek temperature za celu zemlju jer, objašnjava dr Đurđević, jedino što bi se tako postiglo jeste da bi se pomešali veliki gradovi i planine, pa bi se dobio broj koji ne bi odslikavao pravo stanje ni za jedne ni za druge. Uzimaju se samo prosečne vrednosti za pojedinačne stanice. Radi poređenja sa pretpostavkama evropskih stručnjaka, za Beograd je godišnji prosek 11,9 stepeni, a letnji – onaj koji će se pomeriti za četiri podeoka – iznosi 21,1 stepeni Celzijusa.

O tome šta izaziva klimatske promene, pa čak i da li se one uopšte zbivaju, naučnici se i dalje spore. Jedni su ubeđeni da su im isključivi uzrok kosmička zračenja, drugi krivicu svaljuju i na nemar ljudi, koji nemilice ispuštaju ugljen-dioksid i ostale „gasove staklene bašte”. U tim raspravama u Srbiji od svih naučnika najviše učestvuju „konspirolozi”, koji imaju nesravnjivo jednostavnije objašnjenje za vrućine koje nas sve više maltretiraju – sve nam je to, naime, „smestila” Amerika. Uobičajeno je u diskusijama kafanskih „naučnih sekcija” da se nalazi vremenska podudarnost, tobož prevelika da bi se ignorisala, između skoka temperature kod nas i bombardovanja 1999. godine.

– Ta mogućnost je isključena. Bombardovanje je na klimu moglo uticati samo dok je trajalo, tako što su se od pogođenih zgrada i industrijskih pogona u nebo mogli podići oblaci atmosferskog aerosola, odnosno sitnih čestica, poput prašine i čađi. Dugoročni uticaj na našu klimu je, naučno gledano, nemoguć – kaže dr Đurđević.

Prema modernijoj verziji domaćih teorija zavere, ono što nisu doveli do kraja bombardovanjem, Amerikanci sada pokušavaju da izvedu HAARP antenom, koja je navodno instalirana negde u Barajevu, nadomak Beograda, svrdla rupu u ozonskom omotaču. Kroz proderotinu u tom zaštitnom pokrovu, tvrdi se u ovim teorijama, Sunce će slobodno moći da prži Srbiju.

– HAARP je postavljen na Aljasci i koristi se za ispitivanje jonosfere. On emituje radio-talase koji bi trebalo da ozonski omotač saniraju, a ne da ga izbuše. Nije reč o jednoj antenici koja bi se možda i mogla neprimetno podići i sakriti u Barajevu. To je čitav kompleks antena, na površini koju bi približno zauzeo fudbalski stadion – navodi dr Đurđević.