Službenici – dobitnici rebalansa budžeta

Ko ima interesa da navija da parlament usvoji predlog rebalansa budžeta za 2012. godinu, a ko će zbog ovako prekrojene državne kase biti na gubitku? Kako sada stvari stoje, najveći dobitnici su zaposleni u državnoj službi i to iz nekoliko razloga. Kao prvo, niko od njih, sve dok kriza traje, neće ostati bez posla. To su juče još jednom potvrdili Milica Bisić, savetnica za poreski sistem i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Pravilo „neotpuštanja” važiće čak i za zaposlene u državnim agencijama koje će biti ukinute.

– Nije ideja da se sa ukidanjem agencija istovremeno ukinu i radna mesta, jer će određeni deo njihovih poslova morati i dalje da se obavlja – objasnila je Bisićeva.

Šta će onda biti suštinska ušteda ako zaposleni, a samim tim i neki troškovi njihovog rada ostanu, pitali su novinari na jučerašnjem brifingu u Ministarstvu finansija. 

– Glavne uštede biće ostvarene po osnovu ograničavanja plata za državne službenike, na najviše 162.000 dinara, što će biti regulisano novim zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru – odgovorila je Bisić.

Inače, za zaposlene u agencijama do sada se nije primenjivao Zakon o platama državnih činovnika i nameštenika, već su se primenjivali opšti propisi o radu. Agencije su do sada uglavnom mogle da samostalno definišu visinu zarada svojih zaposlenih, tako da su njihove plate bile za 20 do 30 odsto veće u odnosu na zarade zaposlenih na sličnim radnim mestima u drugim državnim institucijama. To je, prema objašnjenju Vlajka Senića, u praksi dovodilo do toga da direktori imaju i po nekoliko puta veće plate od 162.000 dinara, koliko je nova zakonska granica. „Događalo se da isti poslovi u ministarstvima i tim agencijama budu različito plaćeni”, kazao je Senić i dodao da će ta nepravilnost sada biti ispravljena.

Ipak, i u ovom slučaju, postoje izuzeci na koje se ovaj zakon ne odnosi. Među njima su zaposleni u NBS, Agenciji za kontrolu letenja, Agenciji za borbu protiv korupcije, Državnoj revizorskoj instituciji i Fiskalnom savetu. Time se, prema rečima nadležnih, čuva njihova nezavisnost.

Predstavnici Ministarstva finansija izjavili su juče da još nije doneta konačna odluka o tome koja će od državnih agencija, fondova i sličnih institucija biti ukinuta.

Drugi razlog zbog koga zaposleni u državnoj administraciji treba da se „raduju” rebalansu je oktobarska povišica plata od dva odsto. Jer bez obzira na to, što rast zarada neće pratiti inflaciju, već će biti nešto manji, u situaciji kada je minus u budžetu na rekordno niskom nivou, Srbiji preti kriza javnog duga, oni koji rade u privatnom sektoru o toj skromnoj povišici mogu samo da sanjaju. Jer, od početka krize bez posla je ostalo oko 400.000 koji su radili kod privatnika, a plate u tom sektoru su oko 40 odsto manje nego kod države.

Ma koliko ironično zvučalo, na spisku dobitnika su i penzioneri, jer će i oni u oktobru dobiti povišicu. Uz to će, svi čije su penzije manje od 15.000 dinara, dobiti i „trinaestu penziju”.

Svi kojima država duguje neki novac (izvoznici, komunalna preduzeća, Fijat) rebalansom će takođe biti namireni. Jer, prema rečima Milice Bisić, sve preuzete, a neizmirene obaveze država će do kraja godine morati da plati. Čini se ipak da su, među rashodima stvorene i neke nove obaveze, pa će tako subvencije privrednicima i poljoprivrednicima takođe biti znatno veće. Bisićeva kaže, da je tu reč o ranije preuzetim obavezama. I najsiromašniji će dobiti više, jer su izdaci za socijalnu zaštitu, u odnosu na Zakon o budžetu, povećani za oko 20 milijardi.

Na dobitku će biti i vlasnici malih i srednjih preduzeća, jer će oko 130 različitih taksi i nameta biti ukinuto. Uz to, omogućena je i naplata PDV-a tek po naplati robe, a granica za ulazak u sistem PDV-a je povećana sa četiri na osam miliona dinara. Takođe, umesto zatvaranja radnje zbog neizdavanja fiskalnog računa trgovcima će se ubuduće razrezivati samo novčana kazna. I poljoprivrednici koji svoje proizvode prodaju trgovcima imaće pravo na veći povraćaj PDV-a, jer se naknada podiže sa pet na osam odsto.

Ako su sve ovo dobitnici rebalansa, ko su onda gubitnici? Nažalost, to su svi građani i privrednici Srbije. Jer, zbog povećanja PDV-a sa 18 na 20 odsto sve što kupujemo biće skuplje, osim za hranu i osnovne životne namirnice. Na listu gubitnika rebalansa upisaće se i pušači, jer će od 1. oktobra, zbog povećanja akciza, duvan poskupeti, ali i vozači automobila sa dizel motorom ili ugrađenim plinom.

----------------------------------------------

Megalomanska potrošnja

Prema analizi Miroslava Zdravkovića, urednika sajta Makroekonomija, svi vidovi diskrecione potrošnje znatno su uvećani rebalansom i njihov rast je ubrzan u odnosu na predizbornu potrošnju.

– Ovoliko uvećavanje deficita ubrzaće finansijski slom države, jer će izdaci za kamate u idućoj godini premašiti 90 milijardi dinara, a dospeća dugova su tek pod znakom održivosti. Gotovo da se ni na jednoj poziciji u potrošnji nije uštedelo, osim kod plata i penzija, čiji je rast ograničen. Iz perspektive ovakvog rebalansa postavlja se pitanje uravnoteženja javnih finansija u 2013. godini. Udeo deficita u BDP-u od preko četiri odsto dodatno će uvećati rizike u pogledu održivosti tekućeg finansiranja države, zaključuje Zdravković.

----------------------------------------------

Ostali bez ičega, a dužni državi

Građani koji su došli u nesrećnu situaciju da ne mogu više da plaćaju ratu za kredit, po važećim propisima prilikom otpisa duga morali su državi da plate porez. Ta nepravda je novim poreskim izmenama ukinuta.

– U praksi je to značilo da onaj ko je praktično ostao bez svega, državi mora da plati porez. Odnosno, dešavalo se da građani, zbog nemogućnosti da plaćaju kredit, bivaju prinuđeni da prodaju stan kako bi izmirili svoje obaveze prema banci. Međutim, nekretnine su sada jeftinije, pa građani vrlo često nisu mogli stan da prodaju po ceni za koju su kupili, već znatno jeftinije. Tu razliku im je banka otpisivala. Međutim, važeći poreski propisi su upravo tu razliku tretirali kao prihod i na to se plaćao porez. Sada je ta obaveza ukinuta.

----------------------------------------------

MMF čeka budžet za 2013. godinu

Ambicija je Vlade Srbije da postigne novi aranžman sa MMF uoči donošenja budžeta za 2013. godinu tokom narednog meseca, izjavio je Vlajko Senić, državni sekretar.

– Ne postoji problem da se postigne dogovor sa MMF za 2013. godinu, ali je ova godina izgubljena za smanjenje fiskalnog deficita. Misija koja je trenutno u Srbiji, ne vodi pregovore sa vladom već je tu da stekne uvid u stanje javnih finansija zemlje.