Nešto ili ništa

Zdravko Tolimir je u Hagu, a Brisel, najavljuju zvaničnici EU, ponovo otvara vrata Srbiji obnavljanjem pregovora o pridruživanju i stabilizaciji. One koji se zalažu za preispitivanja krivice optuženih za ratne zločine kao i one koji bi Srbiju da što pre vide u EU – takav razvoj događaja trebalo bi da raduje.

Umesto toga, same kritike. Za "radikalne patriote" je predaja Tolimira Hagu dokaz novog "popuštanja nepravednim zahtevima međunarodne zajednice". Za profesionalne borce za ljudska prava poput Hjuman rajts voča, obnova razgovora EU sa Srbijom iako je "Mladić još u bekstvu" dokaz je da Brisel "šalje pogrešne signale" Beogradu. Hjuman rajts voč podseća da je EU prekinula pregovore maja 2006. baš zbog "nesaradnje Beograda s Hagom" tačnije neisporučivanja Mladića tribunalu.

Kritičarima se potkrala greška koja može biti kobna. To je ubeđenje da je sve probleme moguće rešiti samo ako se ide na "sve ili ništa". Isključivost je, međutim, strana suštini EU, koja je sklopljena na kompromisima.

Neki međunarodni emisari istu grešku ponavljaju od Kosova preko tribunala do priključenja Srbije Uniji. "Žena ne može da bude malo trudna. Il’ je trudna ili nije". Tom pošalicom mi je Albert Roan, zamenik Martija Ahtisarija, pre godinu dana, pošto smo završili službeni deo razgovora za "Politiku", opisao zašto Kosovo mora da bude država. Država ili ništa. Trećeg puta nema. Zar?

Cinizam međunarodne politike je da su isključivi upravo oni kojima je OUN poverila zadatak da nađu kompromis; ništa manji cinizam je kad slične floskule izgovaraju aparatčici EU koja je sazdana iz piramide kontradiktornih kompromisa.

Prošlogodišnji prekid pregovora sa Srbijom bio je greška, a izgubljena je godina koja je mogla biti iskorišćena za približavanje EU standardima. Srbija je dokazala saradnju sa Hagom a EU će sad zaboraviti na prejaku reč. To je kompromis. Umesto toga Hjuman rajts voč traži da EU još kažnjava Srbiju, zaboravljajući da je Brisel uprkos žestokoj kritici Karle del Ponte oktobra 2005. nastavio pregovore sa Hrvatskom, iako Ante Gotovina još nije bio uhvaćen. Možda je Ratko Mladić za Brisel "teži slučaj", ali nesporna je činjenica da je ustupak Hrvatskoj bio mnogo veći jer je čekala na pregovore o punopravnom članstvu u EU, a ne na početni sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

"Patriote" koje bi da zaborave na pravila ratovanja, ali i međunarodni borci za ljudska prava koji Briselu preporučuju politiku stalnih uslovljavanja prema Srbiji, nisu naučili lekciju čiji je otac Džordž Kenan, jedan od najvećih američkih diplomata 1961, imenovan za ambasadora SAD u Jugoslaviji. Kenan je pre više od pola veka upozoravao da politika koja se vodi u ime visokih moralnih principa često završava krahom, čak i u totalnom ratu. Zato odgovorni političari između "sve ili ništa" uvek biraju – nešto.