Politizacija haosa u Bengaziju

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Oružani napad na američki konzulat u Bengaziju čije su žrtve ambasador Kris Stivens i trojica diplomata izazvao je svojevrsno krizno stanje u Vašingtonu, stavljajući na dnevni kako bezbednost američkih misija u svetu, tako i dilemu kako da se uzvrati. „Kolateralni” rezultat je i politizacija tragedije koju je započeo republikanski predsednički kandidat Mit Romni, da bi se naknadno u to uključio i Barak Obama.

Stejt department je već evakuisao glavninu osoblja iz ambasade u Tripoliju, a u Libiju je već stigla elitna grupa od 50 marinaca sa zadatkom da obezbedi tamošnju diplomatsku misiju, odnosno preostalo osoblje i poverljivu dokumentaciju. Ka libijskom priobalju plove i dva razarača.

Predsednik Obama, u svojstvu vrhovnog komandanta, najavio je da će napadači na konzulat u Bengaziju biti privedeni pravdi. Iako je rečeno da će se to obaviti u saradnji sa libijskim vlastima, ne isključuje se ni „unilateralna akcija”.

U Vašingtonu se još prikupljaju detalji o napadu, koji je počeo kao protest zbog jednog očigledno amaterskog filma postavljenog na „Jutjub” koji vređa verska osećanja muslimana, da bi se pretvorio u oružani napad. Izneta je pretpostavka da je ova akcija bila unapred isplanirana i da se čekao samo povod, a kao dokaz za to uzima se činjenica da su napadači zgradu konzulata gađali minobacačima i tromblonima, kao i da su bili naoružani automatskim oružjem.

Prva na listi osumnjičenih je grupa „Ansar al šarija”, za koju se tvrdi da je naklonjena Al Kaidi. Ukazuje se međutim da je pobuna protiv Gadafija u zemlji ostavila mnoštvo naoružanih milicija, i da je situacija u tom pogledu najteža upravo u istočnom delu zemlje, čiji je centar Bengazi.

U međuvremenu je izneto više detalja o okolnostima pogibije ambasadora Stivensa (52), karijernog diplomate koji je dužnost preuzeo u maju ove godine, dok je tokom višemesečnih protesta protiv Gadafija bio američki izaslanik kod pobunjenika.

Napad je počeo po mraku, oko 10 sati. Napadači su brzo nadjačali libijsko obezbeđenje konzulata, kao i američku posadu. Zgrada je zapaljena i u mraku i haosu koji je to izazvalo, ambasador je u jednom momentu ostao sam u zgradi prepunoj gustog dima, bez svog telohranitelja. Njegovo beživotno telo je u zgradi otkriveno tek kad su se napadači povukli, a libijski lekar koji je pokušao da ga oživi smatra da se ugušio ugljen-monoksidom.

Ovo je ukupno šesta pogibija jednog američkog ambasadora na dužnosti u novijoj istoriji. Pre toga, ubijen je ambasador u Kabulu (1979), a atentati su izvršeni i na ambasadore u Libanu (1976), Kipru (1974), Sudanu (1973) i Gvatemali (1968).

Podjednaka konfuzija ovde je stvorena i oko inicijalne kapisle za ovu dramu, započetu baš na 11. godišnjicu „11. septembra”, stravičnog napada Al Kaide na Njujork i Pentagon – antiislamskog filma „Nevinost muslimana”. Iako je prvobitno javljeno da je to ambiciozan poduhvat, ispostavlja se da sem 14-minutnog „trejlera” (reklamnog mamca) postavljenog na „Jutjub”, ceo film po svoj prilici i ne postoji.

Utvrđeno je i da njegov navodni realizator Sem Basil nije nikakvi građevinski preduzimač, već prodavac osiguranja za nekretnine. Sem toga, to nije njegovo pravo ime, već je to Stiv Klejn. On je samozvani „hrišćanski aktivista” (kakvih je ovde mnogo) iz Riversdejla, Kalifornija. Mediji iznose da nije ni Izraelac, a verovatno ni Jevrejin.

Iznenađujući aspekt ovog događaja je i njegova politizacija, što se, kad je reč o situacijama u kojima je ugrožena američka bezbednost, obično ne događa. Prvi je počeo Mit Romni, prema preovlađujućim ocenama veoma trapavo, potvrđujući ponovo svoje spoljnopolitičko neiskustvo i neznanje.

On je naime čak u dva navrata pokušao da iz tragedije diplomata u Libiji izvuče politički kapital. Saopštenje američke ambasade u Kairu, koja je takođe u jednom momentu bila po opsadom demonstranata, kojim se osuđuju nastojanja da se povrede religiozna osećanja muslimana, on je protumačio kao novo „izvinjavanje zbog američkih vrednosti” (u ovom slučaju slobode izražavanja), što je čak i u taboru republikanaca ocenjeno kao veliki gaf.

Potom je Obamu optužio da je simpatizer onih koji su izvršili napad u Bengaziju, ne obazirući se na ozbiljnost situacije.

Obama u prvih nekoliko sati nije na ovo reagovao, ali je u sredu po podne ipak ušao u ovaj ring, izjavom da „postoje vremena kada politiku treba gurnuti u stranu”. Potom je uzvratio politički udarac: „Guverner Romni je izgleda sklon da prvo puca, pa tek onda nišani”.

Sve u svemu, gubitnik u ovom meču nedvosmisleno je Romni, koji je, prema jednom opisu, imao „katastrofalna 24 sata”. Danijel Server, spoljnopolitički ekspert, možda je u svom blogu najbolje sažeo problem republikanskog kandidata: „Nije pitanje da li je Romni spreman da bude vrhovni komandant, već da li je sposoban da bude spreman”.