Ima li piromana u Srbiji

Tokom leta na izmaku objavljivane su informacije o otkrivanju piromana koji su potpaljivali šumske požare u državama juga Evrope. Posebno zanimljiva je bila vest iz Hrvatske da je pilot „kanadera” u okolini Zadra, pred samo izbacivanje „vodene bombe”, iza vatrogasaca koji su gasili obode požara primetio čoveka koji ide za njima i potpaljuje vatru. Ima li piromana u Srbiji i da li je možda neko od njih odgovoran za nedavne velike šumske požare?

– U bližoj prošlosti nismo imali klasične piromane, kojima izazivanje požara predstavlja zadovoljstvo kojem se ne mogu odupreti. Jedan slučaj koji bi se donekle mogao podvesti pod takvo ponašanje zabeležen je na području Šapca, gde je jedan maloletnik podmetao požare. Sa druge strane, na poligrafu u našem centru u Kragujevcu otkrili smo osumnjičenog za izazivanje velikog prošlogodišnjeg šumskog požara u mestu Ušće kod Kraljeva što je, kako je rekao, uradio da bi spalio borove za koje je bio uveren da mu „vuku” vodu – kažu u Grupi za kriminalističku psihologiju Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Srbije, čiji pripadnici rade i na „detektoru laži”.

Pravi piromani svoju frustraciju „rešavaju” podmetanjem požara, naznake takvog ponašanja mogu se uočiti još u detinjstvu. Uglavnom reč je o ljudima niže inteligencije sa socijalne margine, a ta pojava povezana je i sa besposličarenjem.

– Iako skoro nismo imali posla sa klasičnim piromanima, paljevine su, kao manir osvete ili nanošenja štete komšiji, duboko ukorenjene među ovdašnjim stanovništvom, posebno seoskim, pa se takve stvari dešavaju skoro svakodnevno. Iskustvo govori da se iza podmetanja požara uglavnom krije interes, na primer da se spaljivanjem šume dobije građevinska dozvola na tom zemljištu – objašnjavaju psiholozi MUP-a Srbije.    

Utvrđivanjem uzroka šumskih požara bavi se kriminalistička policija. Nezvanično, u toku je utvrđivanje okolnosti izbijanja nedavnih požara u okolini Prokuplja ali za sada ne postoji sumnja da je neki od velikih šumskih požara „delo” piromana. Može li se, imajući u vidu površinu šumskih požara i pustoš koja ostaje iza njih, utvrditi njihov uzrok?

Miloš Vukadinović, veštak za utvrđivanje požara, objašnjava da se prilikom utvrđivanja uzroka svake vatrene stihije prvo, na osnovu materijalnih tragova, traži mesto nastanka, a zatim i centar požara.

– Kada se utvrdi mesto nastanka požara, onda se metodom eliminacije mogućih uzroka utvrđuje šta bi mogao biti najverovatniji uzrok. Prilikom utvrđivanja uzroka šumskih požara, koji mogu da zahvate površinu od više stotine hektara, morale bi se uzeti u obzir izjave svedoka – odakle je krenuo požar, gde su meštani primetili prvi dim. Kriminalistička policija, zbog prikupljanja ovih obaveštenja, morala bi biti nosilac tog posla, a na nama je da im maksimalno pomognemo – objašnjava Vukadinović.