Bitef je susret sa drugom istinom

Daroviti reditelj Andraš Urban predstaviće se večeras bitefovskoj publici sa smelim scenskim ostvarenjem „Dogs and drugs”, u izvođenju pozorišta „Deže Kostolanji” iz Subotice. Predstava „Dogs and drugs” je ujedno deseta premijera ovogodišnjeg 46. Bitefa, a biće izvedena u 20 časova na sceni Bitef teatra. Scenski tekst predstave, segmente na temu nasilja, narkomanije i seksualnosti, postavili su reditelji Jelena Bogavac, Ferenc Peter i Zoltan Puskas, a Andraš Urban ih je isprepletao i uobličio u koherentnu umetničku celinu.

Gotovo da je postalo pravilo da svaka vaša nova predstava bude uključena u zvaničnu selekciju Bitefa. Šta za vas značin ovo gostovanje na ovom festivalu?

Koliko god mi polemisali o Bitefu, ili ga kritikovali ili hvalili, on je i dalje najznačajniji pozorišni festival u širem regionu. I pretpostavljam da će tako i ostati. Svi učesnicima je prilična radost i neka vrsta priznanja biti prisutan na njemu. Na moju generaciju, ili na skup ljudi koji su mi bili vršnjaci, zaverenici u pozorištu, imao je uticaj čak i tada kada nismo dolazili na predstave. Nekada nam je dovoljno značila i samo neka fotografija, ako stiže sa Bitefa, odnosno iz neke predstave.

Meni lično je vrlo drago da budem tu. Posebno, jer je to mesto gde imam priliku da se sretnem sa publikom koja redovno prati moj, ili rad mog pozorišta. Ta publika se zanima za nas i  uvek je korisno iskustvo doći u dodir sa njom. Bitef je susret sa drugom istinom koja je ponekad i nestvarna istina. Ne možemo se prepustiti raspodeli pozorišta u smislu bitefovska, i ona svakodnevna teatraska stvarnost. Jer,svako dobro pozoriste je višestruko korisno. Mislim da posle izvesnog vremena čoveka sve manje zanima određeni protokol. Mnogo više ga zanima kontakt sa predstavom, tema koja stiže iz određene sredine. Pretpostavljam da Bitef,za dosta mladih ljudi, znači neku umetničku zaštitu, mogućnost za drugačije i ozbiljnije razmišljanje. Nije loše biti deo toga…a i nije jednostavno razbijati granice, zidove, čak i unutar iste te zemlje…..

Scena iz predstave „Dogs and drugs”
 

Šta to ovoga puta umetnici iz Subotice i Beograda žele da poruče bitefovskoj publici?

„Dogs and drugs” je predstava koja je koristila dosta složenu metodu u nastajanju. Dokumentarizam koji je postao tako laka moda je mnogo ozbiljnija stvar. Dakle, „Dogs and drugs” nije folirantska priča o određenim problemima naše stvarnosti. Društveno-politički konteksti određenih problema koji s e pojavljuju zapravo su kritički momenti usmereni na jasnu adresu. Ali to je prvenstveno sam gledalac. A pozorište je i razonoda. Krvavo ozbiljna razonoda. Varijete. A da kažemo ideju iz šale: nemojte se drogirati, nemojte biti prenervozni u društvu i u svom najužem okruženju, ne maltrertirajte svoju decu, muževe, žene, ko sa kime vodi ljubav: šta se vas to tiče.

Zar nije ludilo da zakoni pokušavaju odbraniti zločince gore navedenih problema….da li bilo ko od nas treba da razume nekog klinca ili odraslog koji bi bi spreman ubiti zbog nečije seksualne navike, itd; Isto tako bih mogao i da kažem: drogirajte se, malltretirajte svoje bližnje i sve nas, i držite se konzervativnih tradicija čak i u krevetu… pa da završimo tu priču. To se odnosi i na pozorište: hajde da ga ukinemo, mislim stigli smo već do toga bar u umetničkim i društvenim vidovima, pozorišni stvaraoci su već spremni na to što se znanja i iskustva tiče.

Jednog mog prijatelja, kolegu reditelja, u blizini Beograda, ispitivali su na ulici neki mladići dok je bio sa svojom devojkom o tome koje je on nacionalnosti. Na kraju se ispostavilo da njihzanima kakvo je njegovo seksualno opredeljenje, a i znali su da citiraju delove iz Starog zaveta o Sodomi i Gomori… to je slatko, zar ne?

Predstava  „Dogs and drugs” donosi segmente nasilja, narkomanije, seksualnosti. Kako biste predstavili ovo scensko ostvarenje?

Seks, droga i (anti) politika, to jest rokenrol.

„Dogs andd drugs” je, bar se nadam, ozbiljni pozorišni čin koji iz različitih uglova posmatra pojedine složene probleme svakodnevnog društvenog života s kojim skoro niko ni ne zna šta da radi, sem da konkuriše za određena sredstva kod raznih fondacija. U nastanku ove predstave je jako bitno da su učestvovali reditelji, pozorišni ljudi kao gosti- saradnici, i kao subjekti i kao objekti, koji su na neki način bili povezani sa navedenim problemima. Uspeli smo da ostvarimo zanimljiv scenski proces o ispitivanju čoveka ili problema. Ono što je posebno dobro i zanimljivo jeste da je taj „razgovor”sa njima bio isključivo na nivou scenske komunikacije.

„Dogs and drugs” je predstava koja je namenjena malo starijim pubertetlijama i roditeljima, i ljudima koji se zanimaju za dobro pozorište. Varijete. Mislim da nam je ova predstava jedna od najotvorenijih, što se tiče komunikacije.